San, spavanje / - FOTO: SHUTTERSTOCK

Apneja u snu može da bude povezana sa oštećenjem mozga

Studija, objavljena u časopisu Neurology, posmatrala je 140 ljudi prosječne starosti od 72 godine koji su učestvovali u studiji o starenju na klinici Mejo

Nekontrolisana apneja u snu može da našteti budućem zdravlju mozga, pokazalo je novo istraživanje.

Procjenjuje se da 936 miliona odraslih širom svijeta između 30 i 69 godina može da pati od apneje za vrijeme spavanja, a mnogo više ljudi nema dijagnozu. Ako je apneja u snu teška i ako se ne liječi, ljudi imaju tri puta veći rizik od smrti od bilo kog uzroka, piše CNN.

Problemi sa spavanjem povezani su sa petostrukim povećanjem rizika od moždanog udara, kaže studija, prenosi N1.

Pa tako ljudi sa teškom apnejom u snu koji su provodili manje vremena u dubokom spavanju, poznatom i kao sporotalasni san, imali su više oštećenja bijele materije mozga od ljudi koji su imali više sporotalasnog sna.

Bijela materija je tkivo koje formira veze između moždanih ćelija i ostatka nervnog sistema. Kada se skenira mozak, male bijele tačke, koje se nazivaju hiperintenzitet bele materije, pokazuju stepen oštećenja.

Za svakih 10 odsto smanjenja vremena provedenog u dubokom snu, došlo je do povećanja hiperintenziteta bijele materije u mozgu slično efektu starenja za više od dvije godine, rekao je koautor studije dr Dijego Karvaljo, neurolog na klinici Mejo u Ročesteru.

„Povezivanje sa apnejom u snu otkriveno je tek kada smo izolovali teške slučajeve, što ukazuje na to da blaga do umjerena apneja u snu možda nije značajno povezana sa promjenama bijele materije“, rekao je on.

Međutim, ne postoji tretman za takve promjene u mozgu, „zato moramo da pronađemo načine da spriječimo da se one dogode ili pogoršaju“. rekao je Karvaljo.

Povećani intenzitet bijele materije može da uspori sposobnost mozga da obrađuje informacije, obraća pažnju i pamti, kažu stručnjaci. Niži nivoi bijele materije takođe su povezani sa problemima mentalnog zdravlja kao što su depresija, anksioznost i razdražljivost.

„Njihovi nalazi su u skladu sa literaturom koja ukazuje na to da spavanje, uključujući sporotalasni san, ima važnu ulogu u održavanju zdravlja mozga“, rekla je specijalista za spavanje Kristen Natson, vanredni profesor neurologije i preventivne medicine na Medicinskom fakultetu Univerziteta Nortvestern u Čikagu.

Ona kaže da su takođe vidjeli povezanost između lošeg kvaliteta sna i visokog krvnog pritiska, a visok krvni pritisak može da dovede do lezija mozga ili moždanog udara.

Oštećenje bijele materije

Studija, objavljena u časopisu Neurology, posmatrala je 140 ljudi prosječne starosti od 72 godine koji su učestvovali u studiji o starenju na klinici Mejo.

Niko od njih nije imao demenciju i kognitivno oštećenje tokom testiranja i bili su podvrgnuti jednoj od dvije vrste skeniranja magnetnom rezonancom (MRI).

Oko 34 odsto učesnika imalo je blagu apneju u snu, 32 odsto je imalo umjerenu, a 34 odsto tešku apneju u snu. Sa apnejom u snu, opada kiseonik i nivoi ugljen-dioksida, krvni pritisak i broj otkucaja srca rastu, rekao je Karvaljo.

„Sve ove promjene dovode do povećanja zapaljenja u tijelu i mozgu, aktivacije hormona stresa koji će podići naš krvni pritisak i uticati na metabolizam, krv može postati gušća“, rekao je on.

On je dodao da „promjene u krvnim sudovima mogu da dovedu do moždanog udara, a loše snabdijevanje krvi u mozgu može da izazove smrt neurona ili oštećenje bijele materije, što na kraju može da doprinese kognitivnom padu.