Дуња садржи обиље витамина, а у народној медицини се користи већ деценијама. Прије свега се користи за ублажавање кашља и умиривање стомачних тегоба.

Љековит је сам плод, али и сјеме и листови. Дуња се може јести свјежа, али се могу правити сокови, компоти и сирупи који су једнако учинковити у уклањању многих здравствених тегоба.

Плод дуње обилује витаминима и минералима. Садржи витамин Ц у великим количинама, чак више него што се може наћи у лимуну, затим витамине Б1, Б2, ниацин, каротен, калцијум, магнезијум, калијум, бакар, натријум, цинк, гвожђе, манган, натријум, хлор и сумпор. Поред тога, садржи и протеине, дијетална влакна и угљене хидрате.

Најљековитији дио дуње су сјеменке од којих се прави чај. Када одстоје у води, сјеменке испуштају слуз која рјешава проблеме са кашљем и чисти дисајни систем. Поред тога, садрже и велике количине амигдалина, односно витамина Б17, који има антиканцерогено дејство. Сјеменке су богате и мастима, танином, пектином, шећерима, емулзином и протидом.

Захваљујући танину и слузи дуње повољно дјелују на рад цријева и спрјечавају инфективне болести. Пектин повољно утиче на крвни систем, помаже у снижавању крвног притиска и пружа заштиту од радиоактивног зрачења.

Сок од дуње може да излијечи кашаљ, астму и дијареју, док се печена или кувана дуња препоручује анемичним особама, али и за лијечење упала желудачне и цријевне слузокоже. Може да помогне и код обилних менструација.