Ultraprocesuirana hrana obuhvata ne samo pakovane grickalice i slatke napitke, već i naizgled „bezazlene“ proizvode poput industrijski proizvedenog ili pakovanog hleba, voćnog jogurta, određenih žitarica za doručak i alternativa za meso. Ova vrsta hrane sadrži visoke nivoe aditiva i konzervansa, ali je siromašna vlaknima, što može uticati na metabolizam šećera i zdravlje sistema za varenje.
Istraživanje je koristilo više od 30 različitih biomarkera iz krvi za određivanje biološke starosti, pri čemu su mnogi učesnici koji su konzumirali mnogo ultraprocesuirane hrane imali veću biološku starost od svoje stvarne (hronološke) starosti. Dok hronološka starost označava godine na osnovu datuma rođenja, biološka starost prikazuje trenutnu funkcionalnost našeg tela, uključujući organe, tkiva i različite sisteme.
Istraživački tim naglašava važnost razvoja prehrambenih smernica koje uzimaju u obzir nivo obrade hrane i podstiču konzumaciju celovitih namirnica radi dugoročnog očuvanja zdravlja.
Naši rezultati sugerišu da visoka konzumacija ultraprocesuirane hrane ne samo da negativno utiče na celokupno zdravlje, već bi mogla i ubrzati proces starenja, što ukazuje na povezanost koja prevazilazi loš nutritivni kvalitet ovih proizvoda – rekla je Simona Esposito, istraživač iz Jedinice za epidemiologiju i prevenciju i glavna autorka studije.
Istraživači ističu mnogobrojne negativne posledice ovog „neprijatelja“ s polica prodavnica.
Pored toga što nije nutritivno adekvatna, ova hrana je bogata šećerima, solju i zasićenim ili trans-mastima, a prolazi kroz intenzivnu industrijsku obradu koja menja njenu prehrambenu strukturu, što dovodi do gubitka hranljivih materija i vlakana. Sve to može imati značajne posledice po razne fiziološke procese, uključujući metabolizam glukoze, kao i sastav i funkcionalnost crevne mikrobiote. Osim toga, ovi proizvodi često dolaze u plastičnoj ambalaži, što ih čini prenosiocima toksina koji mogu biti štetni za organizam – naglašavaju istraživači, prenosi „Živim„.