Iz tog razloga, trebalo bi da je konzumirate što je manje moguće. Ultra obrađena hrana uključuje grickalice, slatkiše, slaniše, zaslađena pića, voćni jogurt, žitarice, kupovni hleb, mesne alternative itd.

U ovom istraživanju su učestvovali sredovečni i stariji Italijani. Oni koji su unosili više od 14 procenata dnevnih kalorija iz ultra prerađene hrane bili su biološki stariji od svog stvarnog uzrasta. Ultra-obrađena hrana dugo je imala lošu reputaciju po tome što sadrži mnogo kalorija, šećera, masti i soli. Zbog toga mnogi stručnjaci savetuju da se smanji njena potrošnja.

"Pored toga što je nutritivno neadekvatna, bogata šećerima, solima i zasićenim ili trans mastima, ultra-prerađena hrana prolazi kroz intenzivnu industrijsku preradu koja zapravo menja njenu matricu ishrane, sa posledičnim gubitkom hranljivih materija i vlakana", rekla je autorka studije Marialaura Bonacio.

Ona je dodala da ovakva hrana ima mnogo negativnih posledica na metabolizam i funkcionalnost digestivnog trakta. S obzirom na to da je ultra-prerađena hrana često upakovana u plastičnu ambalažu, ona na taj način postaje nosilac supstanci toksičnih za organizam.