Kod više učesnika istraživanja koji su redovno išli na žurke pojavila se aritmija.

"Klinički relevantne aritmije pojavile su se kod više od pet odsto inače zdravih učesnika, i to uglavnom u fazi oporavka", rekao je Moric Ziner (Moritz Sinner) iz istraživačkog tima Univerzitetske bolnice LMU.

Istraživači su analizirali podatke više od 200 mladih muškaraca i žena koji redovno izlaze i pritom konzumiraju više alkoholnih pića. Tokom studije, postizali su maksimalne nivoe alkohola u krvi do 2,5 promila.

Rezultati su predstavljeni u stručnom časopisu "European Heart Journal".

Istraživači su učesnicima studije 48 sati preko EKG-a pratili srčani ritam.

Tokom tog vremena pravili su razliku između stanja pre konzumacije, faze pijenja i faze oporavka. Takođe su postojale dve kontrolne faze. Unos alkohola tokom faze pijenja dovodio je do sve bržeg pulsa sa više od 100 otkucaja u minuti.

Istraživači su zaključili da alkohol po svemu sudeći duboko utiče na rad srca. Koji su dugoročni štetni efekti aritmije koju uzrokuje alkohol ostaje predmet daljih istraživanja.

I druga istraživanja potvrdila su negativne efekte na srce.

Studija Univerzitetskog centra za srce i krvne sudove na Univerzitetskoj bolnici Hamburg-Ependorf (UKE) od prije nekoliko godina pokazala je da čak i male količine alkohola, kada se redovno uzimaju, mogu izazvati nepravilan i ubrzan rad srca – i to kod zdravih osoba.