Многи су за ову болест први пут чули због Бруса Вилиса који је недавно саопштио да се повлачи из глуме након што му је дијагностикована афазија. Поставља се питање – шта је афазија, како се развија и дијагностикује?

Афазија је језички поремечај узрокован оштећењем у одређеној области мозга која контролише изражавање и разумијевање језика.

Многи људи имају афазију као резултат можданог удара. И мушкарци и жене су подједнако погођени, а већина људи са афазијом је у средњим и старијим годинама.

Постоји много врста афазије. Оне се обично дијагностикују на основу тога која је област језика доминантне стране мозга захваћена, као и који је степен оштећења.

Шта узрокује афазију?

Афазија је узрокована оштећењем језика доминантне стране мозга, обично лијеве стране, и може бити изазвана услед удара, повреде главе, тумора на мозгу, инфекције, деменције…

Тренутно је непознато да ли афазија узрокује потпуни губитак језичке структуре или узрокује потешкоће у приступу језику и његовој употреби.

Који су симптоми афазије?

Симптоми афазије зависе од тога о ком се типу афазије ради.

Људи са Брокином афазијом, која се понекад назива експресивна афазија, на примјер, могу елиминисати поједине ријечи из свог језика и говорити кратким, али смисленим реченицама. Обично могу да разумију неки говор других.

Пошто је оштећење у предњем дијелу мозга, важно је и за моторичке покрете, особе са Брокином афазијом често имају слабост десне стране или парализу руке и ноге.

Они са Верникеовом афазијом, која се понекад назива рецептивна афазија, могу говорити дугим збуњујућим реченицама, додавати непотребне ријечи или стварати нове ријечи. Обично имају потешкоћа да разумију говор других.

Људи са глобалном афазијом имају потешкоћа са говором или разумијевањем језика.

Како се дијагностикује афазија?

Потврда афазије, обим поремећаја и предвиђање успјешног лијечења могу се процијенити и потврдити сетом свеобухватних језичких тестова које спроводи логопед.

Ови тестови укључују проучавање говора, именовања, понављања, разумевања, читања и писања.

Постављање дијагнозе такође може укључивати употребу процедура снимања мозга, као што су:

   - Компјутерска томографија (ЦТ) – Ово је тест снимања који користи рендгенске зраке и компјутер да направи детаљне слике тијела. ЦТ скенирање показује детаље костију, мишиц́а, масти и органа. ЦТ скенирање је детаљније од општих рендгенских снимака.

    - Магнетна резонанца (МРИ) – Дијагностичка процедура која користи комбинацију великих магнета, радио фреквенција и компјутера за производњу детаљних слика органа и структура унутар тијела.

    - Позитронска емисиона томографија (ПЕТ). Техника снимања заснована на компјутеру која користи радиоактивне супстанце за испитивање процеса у тијелу.

Како се лијечи афазија?

Здравствени радник ће са пацијентом разговарати о специфичном лијечењу афазије на основу:  година, општег здравља и медицинске историје, на основу тога која је доминантна рука код пацијента (да ли је пацијент љеворук или дешњак), на основу толеранције на одређене љекове, процедуре или терапије …

Циљ лијечења је да побољшате вашу способност комуникације путем метода које могу укључивати:

   - Логопедску терапију

   - Невербалне комуникацијске терапије, као што су компјутери или слике

   - Групне терапије за пацијенте и њихове породице

Живјети са афазијом

Неки људи са афазијом се потпуно опорављају без лијечења. Али за већину људи, одређена количина афазије типично остаје.

Третмани као што је логопедска терапија често могу помоћи у опоравку неких говорних и језичких функција током времена, али многи људи и даље имају проблема у комуникацији.

Ово понекад може бити тешко и фрустрирајуц́е и за особу са афазијом и за чланове породице.

Важно је да чланови породице науче најбоље начине да комуницирају са вољеном особом. У томе често могу помоћи логопеди.

Предлози могу укључивати сљедеће:

    - Укључите особу са афазијом у разговоре

    - Поједноставите језик користећи кратке, једноставне реченице

    - Поновите кључне ријечи или их запишите да бисте разјаснили значење по потреби

    - Користите природан начин разговора на нивоу одрасле особе

    - Подстичите све врсте комуникације, укључујући говор, гестове, показивање или цртање

    - Не исправљајте говор особе

    - Дајте особи довољно времена да се изрази

    - Помозите особи да се укључи ван куће, на примјер кроз групе за подршку

   - Неким људима компјутери могу бити од помоц́и и за комуникацију и за побољшање језичких способности.