Večerati nakon 21:00 čas može biti povezano sa povećanim rizikom od moždanog udara, pokazuje istraživanje sprovedeno u Francuskoj.
Studija, koja je obuhvatila više od 100.000 ljudi, pratila je navike u ishrani tokom sedam godina i zabilježila oko 2.000 slučajeva kardiovaskularnih bolesti, uključujući moždane udare. Rezultati su pokazali da osobe koje večeraju najkasnije, posle 21:00, imaju značajno veću vjerovatnoću da će doživjeti moždani udar ili prolazni ishemijski napad (tzv. "mini moždani udar"). Povećanje rizika iznosilo je čak 28% u poređenju sa onima koji večeraju prije 20:00.
Jesti kasno može djelovati bezopasno, ali istraživanje sprovedeno u Francuskoj pokazuje da večera posle 21:00 čas može povećati rizik od moždanog udara ili mini moždanog udara. Ne samo da nutricionisti ne preporučuju kasnu večeru, već i ljekari upozoravaju da može poremetiti ukupno zdravlje. Evo kada je optimalno vrijeme za vaš poslednji obrok u toku dana.
Jedna studija je ispitivala više od 100.000 ljudi u Francuskoj, a svaki ispitanik je popunjavao do 15 dnevnika hrane koji su pokazivali vreme obroka radnim danima i vikendom.
Trećina ljudi koji su večerali ranije jeli su prije 20h, dok je trećina onih koji su večerali kasnije to činila posle 21h.
Ispitanici su bili praćeni oko sedam godina, tokom kojih je zabilježeno oko 2.000 slučajeva kardiovaskularnih bolesti, uključujući srčane i moždane udare.
Osobe koje su večerale najkasnije, posle 21 sat, imale su 28% veću vjerovatnoću da će doživjeti moždani udar ili prolazni ishemijski napad, često poznat kao "mini moždani udar".
Istraživači su uporedili ove podatke sa podacima onih koji su večerali prije 20h.
Evoluirali smo da jedemo ranije tokom dana, a neki dokazi iz studija na životinjama sugerišu da kasnije varenje hrane podiže nivo šećera u krvi i krvni pritisak.
Povećanje krvnog pritiska uveče, kada je normalno niži, može tokom vremena oštetiti krvne sudove i povećati rizik od krvnih ugrušaka koji dovode do moždanog i srčanog udara. Ipak, potrebno je mnogo više istraživanja, a malo je vjerovatno da će vrijeme obroka imati značajan uticaj na zdravlje, isto kao i nezdrava ishrana.
Dr Bernard Srour, stariji autor studije sa Univerziteta Sorbona Paris Nord, rekao je:
-Kao i mnoge ljude, moja baka me je upozoravala da ne večeram prekasno, a ova studija sugeriše da možda ima smisla u tome.
On dodaje:
-Sada smo društvo koje radi 24 sata dnevno, 7 dana u nedjelji, gdje ljudi osjećaju da nikada nemaju dovoljno vremena, pa mnogi od nas često jedu kasnije uveče. Ali ljudi koji večeraju kasno jer misle da su previše zauzeti da bi to učinili ranije mogu povećati rizik od zdravstvenih problema, iako se to češće primećuje kod žena, i potrebno nam je više istraživanja da potvrdimo ove nalaze.
Studija, objavljena u časopisu "Nature Communications", posmatrala je kada ljudi doručkuju i večeraju i kako to utiče na rizik od kardiovaskularnih bolesti.
Kardiovaskularne bolesti obuhvataju cerebrovaskularne bolesti, poput moždanih udara i mini moždanih udara koji utiču na protok krvi u mozgu. Takođe su uključivali probleme sa koronarnim srcem, poput srčanih udara, stabilne angine pektoris i osoba kojima su potrebne procedure angioplastike za blokirane i sužene arterije.
Osobe koje su večerale posle 21h, u poređenju sa onima koji su večerali prije 20h, nisu imale veći rizik od koronarnih srčanih problema. Međutim, za svaki sat kasnije kada neko večera, rezultati studije sugerišu da se povećava rizik od moždanog ili mini moždanog udara za 8%. Svaki sat kasnije kada neko doručkuje, rizik od svih vrsta kardiovaskularnih bolesti povećava se za 6%.
Veza između vremena obroka i srčanih problema uočena je uglavnom kod žena, koje su činile skoro 80% ispitanika u studiji. Jedinu značajnu povezanost sa muškarcima predstavljao je svaki sat kasnije kada su doručkovali, što je bilo povezano sa 11% povećanim rizikom od koronarnih bolesti srca - ali to je možda bilo zbog nedovoljnog broja muškaraca u studiji da bi se dobili statistički značajni rezultati.
Studija je pronašla i više dokaza, kao što se vidi u prethodnim istraživanjima, da što duži period bez hrane preko noći može biti dobar za zdravlje. Svaki dodatni sat gladovanja preko noći bio je povezan sa 7% smanjenim rizikom od moždanog ili mini moždanog udara. Međutim, čini se da su ovi rezultati posledica ljudi koji večeraju rano i poste duže prije doručka, a ne rezultat strategije kasnog večeranja i doručkovanja sledećeg dana.