Дојење, поред здравствене и нутритивне важности, гради јаку емотивну везу између мајке и бебе, и иако је то природни процес, често је изазован, саопштено је из Програма Уједињених нација за развој (UNDP). Представили су пројекат Школица дојења из Тивта, који је дио прве фазе Регионалног програма локалне демократије на Западном Балкану - ReLOaD-a, а своје искуство са похађањем радионица за труднице и чланове породица подијелила је Јелена Слиjепчевић, из Тивта, јавња МИНА.
Из UNDP-a казали су да дојење пружа дјетету најбољи могући почетак живота и да од првог сата бебиног живота до друге године штити од заразних болести, неухрањености и физичке неразвијености. Свјетска здравствена организација и UNICEF препоручују да се дојење започне у првом сату од рођења бебе и да беба доји првих шест мјесеци живота.
Истраживање UNICEF-a „Исхрана новорођенц̌ади и мале дјеце“ за Црну Гору из 2018. године показује да је једно од петоро дјеце искључиво дојено до шестог мјесеца живота.
- Поред здравствене и нутритивне важности, дојење гради јаку емотивну везу између мајке и бебе. Иако је ово природни процес, често је изазован, те је мајкама потребна подршка - како у почетном информисању, тако и током овог процеса- каже се у саопштењу.
Стијепчевић, која је мајка два малишана из Тивта, од самог почетка знала је да својим бебама жели да подари најбоље.
- Ствар није препуштала случају и одлучила је да се на што бољи начин информише о свим добрим и научно потврђеним праксама. Нјена одлука да близанце доји услиједила је након стручних препорука љекара, али и знања стеченог током Школице дојења- каже се у саопштењу.
Из UNDP-a су рекли да је школицу организовала невладина организација Центар за савјетовање и лични развој у партнерству са НВО Школица дојења из Тивта, уз подршку Општине Тиват и Европске уније кроз ReLOaD.
Школица је, како су додали, обухватила десет циклуса радионица за труднице и чланове породица од јула 2019. до маја прошле године. Стијепчевић је, као један од главних изазова са којима се сусрећу труднице, навела недовољну освијешћеност друштва о благотворним и хранљивим дејствима мајчиног млијека и поређење са туђим искуствима, што може знатно утицати на труднице и довести до погрешних закључака.
Међутим, како се наводи, својом посвећеношћу, она је одлучила да стигме и митове остави по страни и испрати мајчински инстинкт. Значајну улогу имала је управо Школица дојења, која је, према ријечима Стијепчевић, уз пропратну литературу била непроцјењив извор информација, будући да јој је пружила сва неопходна упутства и знања о темама које су есенцијалне за сваку трудницу и будућу дојиљу, али и партнере и породицу.
Из UNDP су казали да такви програми пружају неопходну подршку у изградњи самопоуздања будућих мајки, уз поштовање индивидуалних прилика и избора дојиља. Поред тога, како су додали, омогућују мајкама да се повежу и подијеле искустава, али служе и као непресушни извор мотивације и подршке.
- Предавања гинеколога, педијатра, патронажне сестре и савјетнице у психотерапији су била дио овог програма и иако на први поглед нијесу изгледала неопходно, на крају су се показала суштински важним како би се на што свеобухватнији начин приближила ова битна тема- објаснила је Стијепчевић.
Она сматра да се путем таквих програма подиже свијест о важности дојења и користима како за бебе, тако и за мајке.
