Послије више деценија чекања, свемирски телескоп „Џајмс Веб“, најмоћнија свемирска опсерваторија до сада изграђена, спреман је за лансирање крајем децембра.
Инжењерско чудо, свемирски телескоп који је назван по Џејмсу Вебу, директору Америчке свемирске агенције НАСА који је одиграо кључну улогу у програму Аполо, наслиједиће чувеног Хабла.
Требало би да научницима помогне у налажењу основних одговора о Универзуму, завирујући 13 милијарди година у прошлост.
Пет ствари које треба знати о овом свемирском телескопу.
Огромно златно огледало
Централни дио телескопа је његово огромно примарно огледало, конкавна структура ширине шест и по метара састављена од 18 мањих шестоугаоних огледала. Огледала су направљена од берилијума и пресвучена златом и прилагођена за пријем инфрацфрене светлости из удаљених дјелова свемира.
Опсерваторија је такође, опремљена са четири научна инструмента, који удружено испуњавају два главна циља: Снимају космичких објеката и спектроскопију – разбијање свјетлости на различите таласне дужине ради проучавања физичких и хемијских својстава космичке материје.
Огледало и инструменти су заштићени петослојним штитником од Сунца, који је у облику змаја и направљен је тако да се развије до величине тениског терена.
Штитник је изграђен од каптона, материјала познатог по високој отпорности на топлоту и стабилности у широком температурном опсегу – што је од виталног значаја, јер ће страна штита окренута ка Сунцу бити загријана до 110 степени Целзијуса, док ће друга страна достићи минимум од минус 200 степени.
Телескоп такође има и свој „свемирски аутобус“ опремљен подсистемима за производњу електричне енергије, погон, комуникацију, оријентацију, гријање и обраду података. Све у свему, Веб је тежак отприлика као и школски аутобус.
Путовање од преко милион и по километара
Телескоп ће бити постављен у орбиту око милион и по километара од Земље, отприлике четири пута даље него што је Мјесец удаљен од наше планете.
За разлику од Хабла, првог свемирског телескопа који орбитира око Земље, Веб ће кружити око Сунца.
Гледано од Сунца, налазиће се одмах иза Земље, што ће му омогућити да увијек буде на ноћној страни наше планете. А штитник ће увијек бити отворен између огледала и наше звијезде.
Свемирском телескопу ће бити потребно око мјесец дана да стигне до ове позиције у свемиру, познате као друга Лагранжова тачка, или Ел-два. Иаку су астронаути ишли да поправљају Хабл, ниједан човек до сада није путовао тако далеко гдје ће стићи Веб.
Високотехнолошки оригами
Пошто је телескоп превелик да стане у носни конус ракете у својој оперативној конфигурацији, мора да се транспортује пресавијен, у оригами стилу. Распакивање је сложен и изазован задатак, најтежи пред којим су се инжењери до сада нашли.
Око 30 минута послије полетања, комуникациона антена и соларни панели који је снабдијевају енергијом биће распаковани.
Затим се развија штитник који ће бити склопљен као хармоника и то почев од шестог дана, пошто прође поред Мјесеца. Танке мембране штитника ће размотавати слижени механизам сачињен од 400 точкића и 400 метара кабла.
Током друге недјеље коначно ће доћи ред на отварање огледала. Када се на крају све распакује, инструменти ће морати да се охладе и калибришу, а огледала веома прецизно подесе.
Послије шест мјесеци телескоп ће бити спреман за рад.
Живот, универзум и све остало
Веб има двије примарне научне мисије, које ће заједно чинити више од 50 одсто његовог времена посматрања. Прво, истраживање ране фазе космичке историје, осврћући се на само неколико стотина милиона година након Великог праска.
Астрономи желе да виде како су се формирале прве звијезде и галаксије и како се развијају током времена.
Његов други главни циљ је откриће егзопланета, што значи планете изван Сунчевог система. Такође ће истражити потенцијал за живот на тим свјетовима проучавајући њихову атмосферу.
Највише нада се полаже у Вебов капацитет у инфрацрвеном спектру.
За разлику од ултраљубичасте и видљиве свјетлости у којој Хабл углавном дјелује, таласне дужине инфрацрвеног зрачења лакше продиру кроз прашину и омогућавају да се јасније виде универзуми у настајању који су обавијени облацима.
Инфрацрвени зраци такође омогућавају научницима да иду даље у прошлост због феномена који се зове црвено помјерање. Свјетлост удаљених објеката растеже се како се универзум шири, ка инфрацрвеном крају спектра.
Такође су планирана ближа посматрања, у нашем Сунчевом систему, Марса и Европе, Јупитеровог леденог мјесеца.
Израда свемирског телескопа трајала деценијама
Астрономи су почели дебату о телескопу који би требало да наслиједи Хабла још деведесетих, а конструкција Веба је започета још 2004. године.
Лансирање је одлагано неколико пута, првобитно зацртано за 2007, а затим за 2018... углавном због проблема повезаних са распакивањем.
Опсерваторија је резултат огромне међународне сарадње и поред Насиних укључује канадске и европске инструменте.
Више од 10.000 људи радило је на пројекту, а буџет је на крају нарастао на око 10 милијарди долара. Мисија ће трајати најмање пет година.
