Најаву градоначелника Подгорице Ивана Вуковића да ће бициклистичку стазу у Улици 13. јула укинути, и самим тим прекинути један коридор, бициклисти нијесу са одушевљењем прихватили. Слажу се да је лоше пројектована и урађена, али сматрају да обезбјеђивање једног броја паркинг мјеста неће ријешити проблем непрописног паркирања. У организацији Бицикло.ме нијесу упознати са плановима Вуковића када је ријеч о укидању ове стазе.
– Ми нисмо упознати са наjављеним плановима, па не можемо детаљниjе да коментаришемо. Тачно jе да постоjећа стаза ниjе наjбоље проjектована, будући да jе њеном изградњом одузет простор пjешацима, а истовремено jе константно окупирана непрописно паркираним аутомобилима. Међутим, поставља се питање шта jе алтернатива. Ако jе алтернатива да се елиминише бициклистичка површина како би се на њеном мjесту изградио бочни паркинг, онда такав приступ неће доприниjети побољшању хаотичног стања у саобраћаjу. Напротив, константним грађењем бесплатних паркинга, често науштрб пjешачких и зелених површина, грађани се само додатно подстичу да користе аутомобиле, што за последицу има саобраћаjне гужве и ствара нове проблеме са паркирањем. Према томе, такве наjаве нису у складу са декларисаним стратешким циљевима Главног града, а то jе одрживост саобраћаjа и смањење загађења ваздуха – рекао је Стефан Булатовић, из организације Бицикло.ме.
Он истиче да је недостатак паркинга у Улици 13. jула проблем, али то jе углавном последица чињенице да jе онима коjи не живе у том диjелу града омогућено бесплатно паркирање.
– Дугорочно гледано, саобраћаjни и просторни проблеми се неће риjешити градњом додатног бесплатног паркинга, већ улагањем у jавни превоз и друге одрживе видове кретања. У овоj улици возачи свакодневно блокираjу тротоаре и пjешачке прелазе. Сужавањем простора за рањиве учеснике у саобраћаjу удовољава се онима коjи се непрописно паркираjу на тротоарима и зеленим површинама. Све то представља примjер социjалне неправде – сматра Булатовић.
Изградња бициклистичких стаза одувијек је изазивала полемику. Неми сматрају да се не смије узурпирати коловоз зарад бициклистичких стаза, док има и оних који су од градоначелника тражили да уведе љетњи и зимски режим бициклистичких стаза. Александар Мрђановић истиче да се зими мало користи бицикло јер временске прилике то не дозвољавају.
– Возач сам, а уједно и бициклиста. Можда је и лакше сада са бициклистичким стазама јер се Улицом 27. марта није могло проћи због паркираних возила. Бициклистичке стазе треба правити на тротоарима јер су широки. Могла је и комбинација нека, јер је мени као бициклисти отежано кретање, јер морам да прелазим са једне на другу стране. На доста мјеста се и прекида стаза за бициклисте па је компликовано – каже Мрђановић.
Александар Шоћ сматра да током зиме бициклистичке стазе треба претворити у паркинг.
– Ваљало би их зими намијенити за паркинг станарима испред зграде, а љети су потребне и корисне. Не треба одузимати од коловоза за бициклистичку стазу, већ их треба радити на широким тротоарима. Праве се огромне гужве и она што је урађена у Улици 27. марта није добар потез јер је много успорила саобраћај – казао је Шоћ.
Стефан Булатовић сматра да увођење љетњег и зимског режима бициклистичких стаза није начин на који се регулишу саобраћајни проблеми. Он је истакао да се тиме ускраћуjе право на простор онима коjи не загађуjу ваздух, не праве буку и не представљаjу опасност по животе других.
– Ако jе бициклистичка инфраструктура безбjедна, добро повезана, удобна и редовно одржавана, онда годишње доба нема утицаjа на броj корисника бицикла. Међутим, ако су стазе блокиране паркираним аутомобилима, ако су пуне неравнина и препрека, ако се инфраструктура нагло прекида и поново наставља, онда ће и броj корисника бити мањи. С друге стране, саобраћаjне гужве настаjу зато што се већина људи кроз град креће аутомобилом, често као jедини путник – сматра Булатовић.
Он сматра да је Подгорица град у коjем бициклом до центра треба наjвише 15 минута, или пола сата ако идете пjешке.
– Умjесто да користимо те предности, ми већ децениjама градимо град само за аутомобиле, чиме се урушава квалитет живота. Броj аутомобила у Подгорици континуирано расте, па се према подацима Монстата броj регистрованих путничких аутомобила за само шест година повећао за чак 15.000. То jе стање коjе jе неодрживо и захтиjева радикалан заокрет, приjе свега у просторном планирању и буџету – истиче Булатовић.
