– Prema poslednjim podacima koji datiraju još od prethodnog popisa 2011. godine, u Crnoj Gori je bilo nešto preko 8.000 onih koji ne znaju da čitaju i pišu. Očekujem da dobijemo ažurirane podatke sa poslednjeg popisa, kako bismo znali sa čime se u ovom trenutku suočavamo. Veoma je važno da Podgorica bude grad u kojem su znanje i obrazovanje dostupni svima, bez obzira na godine, pol, socijalni ili ekonomski status. Sposobnost čitanja i pisanja je osnovni preduslov ne samo za dalje obrazovanje, već i za mogućnost pojedinca da učestvuje u savremenim društvenim procesima, pa samim tim i da bude aktivan član lokalne zajednice - rekla je Borovinić Bojović.

Ona je kazala da imajući u vidu današnji stepen razvoja informacionih tehnologija, elementarna pismenost, iako neophodna, sasvim sigurno nije dovoljna, te se nada da ćemo u Podgorici i Crnoj Gori kao jedan od prioritetnih ciljeva postaviti unapređenje funkcionalne pismenosti, koja podrazumijeva nešto više od čitanja i pisanja, odnosno uključuje informatičku pismenost i, što je najvažnije sposobnost kritičkog čitanja i primjenjivanja znanja.

– Zato nam je potreban jak obrazovni sistem, a Glavni grad je, na moje zadovoljstvo, pokazao spremnost da u okvirima svojih nadležnosti bude kvalitetan partner državnim organima u unapređenju uslova u kojima se odvija nastava u podgoričkim školama - kaže Borovinić Bojović.

Borovinić Bojović kaže da je još jedan važan aspekt pismenosti poznavanje pravopisa, gramatike i leksike maternjeg jezika.

– Svjedočanstva o tome možemo naći na svakom koraku od natpisa koje vidimo na našim ulicama i trgovima, preko objava u medijima i na društvenim mrežama, pa do akata državnih i lokalnih organa. Vjerujem da je današnji Međunarodni dan pismenosti upravo dobra prilika za opomenu da više pažnje posvetimo našem jeziku, jer kako nas je još Duško Radović upozoravao, jezik nema nikog drugog osim nas - poručila je Borovinić Bojović.