Главни град потражује 7.280.256 еура по основу накнаде за комунално опремање грађевинског земљишта. Од тога износа, како су саопштили из Агенције за изградњу и развој Подгорице на чијем челу је Срђан Раичевић, правна лица дугују 5.792.247, док се 1.488.009 еура односи на дуговања по основу урбане санације коју плаћају грађани за нелегално саграђене куће.
– Напомињемо да се ради о укупним, а не доспjелим потраживањима, обзиром да jе у складу са одлуком о накнади за комунално опремање грађевинског земљишта, дозвољено плаћање у ратама, од 36, 60, 120 и 240 мjесечних рата, зависно од врсте, намjене и величине обjекта, тако да дио обавеза доспjева у наредном периоду – саопштено је из Агенције.
Из Агенције додају да су против свих инвеститора који касне са плаћањем доспјелих обавеза, то јесте не поштују динамику из закључених уговора, покренули поступке што пред налдженим судом, што пред јавним извршитељима.
–Свим инвеститорима коjи касне са плаћањем уговорених обавеза, сходно динамици из уговора обрачунавамо камату на кашњење по важећим стопама Централне банке Црне Горе. Сваким конкретним уговором за извођење радова, поред осталог jе дефинисано и плаћање уговорене казне, њена висина и разлози за њену примjену. Генерално говорећи, уговорима jе прецизирано, да се тзв. "пенали", наплаћуjу у ситуациjама када jе до кашњења дошло кривицом извођача – наводе из Агенције.
Они објашњавају и са којим проблемима са коjима се и инвеститори и извођачи радова сусриjећу приликом извођења радова, а коjи, како кажу, у већоj или мањоj мjери утичу на рок.
– Недостатак квалификоване радне снаге, непоуздани катастри инсталациjа, нериjешени имовинско-правни односи, броjни захтjеви грађана, становника улица у коjима се изводе радови, у току самог извођења радова, од коjих су неки оправдани али jе већи броj неоправдан, затим потреба измjене проjектне документациjе, временски услови су проблеми са којима се сусријећемо. Сви извођачи, без изузетка, суочили су се са проблемом недостатка квалификоване радне снаге, што се посебно испољава у посљедњих 10-ак година. На наjвећем броjу саобраћаjница, на самом почетку извођења радова, у фази припремних и земљаних радова, због непоузданих катастара инсталациjа, наилазимо на инсталациjе чиjи положаj ниjе тачно приказан у катастру или их уопште нема. Ово се нарочито односи на индивидуалне прикључке, односно прикључке за обjекте дуж трасе. У тим ситуациjама се повећава учешће ручног рада како би се сачувале инсталациjе, при чему понекад долази и до њиховог кидања, зато што немамо податке о њиховом тачном положаjу. Након откривања инсталациjа на неком обjекту, приступа се њиховом геодетском снимању ради утврђивања положаjа и дубине на коjоj су положене, а затим усклађивању са осталим проjектованим инсталациjама – наводе из Агенције.
Из Агенције наводе да се у току радова, често се намеће потреба измjене проjектне документациjе, што се посебно односи на старије проjекте саобраћаjница.
–Услед промиjењених околности на терену и потребе усаглашавања проjектованих саобраћаjница са новоизграђеним обjектима, неопходно jе кориговати проjекат. Ове промjене се односе и на пратећу инфраструктуру. Временски услови такође утичу на рок извођења радова. Већи дио радова, а нарочито уградња асфалта, могу се обављати само у повољним временским условима – кажу из Агенције.
