Мјештани Пелевог бријега блокирали су пут који води до градилишта компаније ЦРБЦ, незадовољни што надлежни нијесу ријешили проблем прашине која се ствара од градње аутопута. Они кажу да ништа није испоштовано од договора који су постигли са овом компанијом када је кренула градња аутопута, да су им путеви и имања уништени, те да траже да се све што је тада договорено испоштује. Мјештани кажу да је ово само знак упозорења и уколико им се из ове компаније нико не обрати за 15 дана да ће тотално блокирати пут.
Милош Тошковић поред чије куће пут води каже да шест година муку мучи са прашином, те да се не може опстати.
– У пензији сам и боравио бих током цијеле године овдје, да није ове прашине. Асматичар сам и још ми већи проблем она ствара. Прскао сам пут како бих колико толико ублажио да се прашина диже, али сада немам више ни воде. Ништа од њих нијесмо добили по оном уговору како би требало. Обећали су да ће нам заштитити средину, да ће цистерне стално пролазити и прскати. Обраћао сам се министру Митровићу и од неког грађевинског инспектора из његовог министарства ми је одговорено да нам не могу помоћи, те да не могу Кинезе зауставити да раде. Нико од њихових представника није данас дошао да нам се обрати – истакао је Тошковић.
Мјештанин Богић Видић истиче да када су Кинези почели да раде аутопут, да су имали сасатанак са њима и постигли договор, те да га они дјелимично поштују.
– Договор је био да се смањи прашина, затим речено је било да се пут неће до краја асфалтирати, али да ће се одржавати бетоном и да ће цистерне стално пролазити да смање прашину. Главни пут нам је такође од тешке механизације уништен. Сва механизација пролази поред наших имања и кућа, ту им је била и бетоњерка. Гробље и црква се налазе на 100 метара од бетоњерке и то је све уништено од прашине. Никако је овдје живјети, држим пчеле, седам година и од тога живим. Губици су од детонација и прашине велики – казао је Видић.
И Момо Радошевић наводи да је све уништено, да је жалосно како гробље и црква изгледају, те да нема тога племена у Црној Гори који би истрпио оно што су они за шест година.
– Не могу да се отворе прозори, да напољу сједеш, прођеш аутом. На главном путу стоје катакомбе. Све дајемо паре за путеве када региструјемо аута, а не можемо до кућа да дођемо у каквом су стању. Нико се ни на шта не окреће. Ту се налази Споменик палим борцима, не може да му се приђе. Братоножићи су живот дали за слободу, а сада је право ругло како изгледа. Гуме се од њихове механизације и разни отпад одлажу у близини споменика – каже Радошевић.
Мјештанин Никола Вешковић истиче да се на њих нико не окреће, да воде које мало има у базену је загађена.
– Наш највећи проблем је пут који је потпуно уништен. Овај пут би требало довести у првобитно стање, не можемо до кућа доћи. Срамота је у каквом је стању споменик. Не може стока да се држи, имања су уништена. Амбуланте немамо, доктор не долази, нема ни мјесне заједнице – навео је Вешковић.
Леко Митровић истиче да и поред имања које има мора да купује храну за краве, јер стока неће да пасе траву која је пуна прашине.
– Базен је испуцао, воде врло мало има и није за пиће. Раније смо је стално користили, а сада је то све уништено. Двије краве држим и морам да им обезбјеђујем воду на другу страну. Морам кравама да купујем храну и сијено. Док они нијесу дошли све је љепше и чистије било – закључује Митровић.
