Према Просторно-урбанистичком плану Подгорице (ПУП) који важи до 2025. године ново гробље са више хиљада гробних мјеста и свим садржајима од крематоријума до розаријума требало је да се гради у Кокотима. Градиће се међутим, на Ћемовском пољу, у оквиру ДУП- а Сервисно складишна зона са ранжирном станицом иако тај план такав објекат не препознаје. Дакле, гробља на Ћемовском пољу нема ни у ПУП-у ни у ДУП-у, али је Скупштина Главног града изгласала локацију на основу предлога градоначелника Ивана Вуковића који се правно ослонио на Одлуку о постављању, грађењу и уклањању локалних објеката од општег интереса на територији Главног града.
Урбанисти нијесу видјели гробље на Ћемовском, између осталог, јер је поље зона водоизворишта. Према општепознатим подацима на пољу се подземне воде налазе већ на дубини од 10 метара, а ради се о акумулацијама које чине подземно језеро. Градско водоизвориште са 5 бунара „Ћемовско поље” је код фудбалског кампа, а гробље ће бити код Зетатранса. Зоне заштите изворишта се мјере хектарима прва је 28,5, друга 635 и трећа 3.360.
Постоји и правилник којим држава прописује шта се смије, а шта не радити у зонама заштите.
Према идејном рјешењу гробље ће у првој фази имати 5.426 гробних мјеста, а укопних 11.715. Припремни радови су почели. Предузеће Погребне услуге, као носиоци пројекта, су наручили и добили Елаборат о процјени утицаја на животну средину. Општи закључак документа је да се у току експлоатације објекта не могу очекивати значајни утицаји на квалитет ваздуха, воде и земљишта. Констатују и кретање подземних вода према југу те да се локација објекта налази низводно од свих водоизворишта, а међу њим помињу „Ћемовско поље”, Миљеш и Диношу. Међутим, обрађивач елабората је, како пишу, имао тешкоће око анализе квалитета неких сегмената животне средине, пошто тих података за локацију нема, па су коришћени подаци за шире окружење- Подгорицу. У документу су рецимо, графички прикази карте старе више деценија, а Подгорица носи назив Титоград.
Вук Иковић, Организација КОД, каже да елаборат не даје мјере заштите смањења негативног утицаја током одржавања гробних мјеста, а у циљу да патогене бактерије (које настају разлагањем посмртних остатака) не би угрозиле питку воду.
– Тачно је да елаборат разматра утицај фекалних вода које ће настајати радом гробља али не разматра утицај процједних вода које ће садржати опасане бактерије и гљивице што је кључни и много већи проблем. Воде су основни дио на који треба да се фокусира елаборат али то изостаје. Заправо елаборат наводи податке о водама Црне Горе, без фокуса на воде Ћемовског поља. Зато овај елаборат није урађен у складу са законом и не испуњава услове за издавање сагласности - каже Вук Иковић.
Да је поље у зони изворишта потврда је потез ресорног министарства из 2018. године када је градоначелнику Подгорице враћена на корекцију ЛСЛ Сервисно складишна зона уз југоисточну обилазницу јер није затражена сагласност Управе за воде обзиром да план покрива Ћемовско поље у другој зони заштите водоизворишта. То је план за простор значајно даље од водоизворишта него што је парцела за гробље.
На питања упућена Главном граду да ли у хијерархији планске документације постоји локални план који је вишег реда у односу на ПУП Подгорица и да ли постоји обавеза усклађености осталих планова са ПУП-ом из Секретариjата за планирање простора и одрживи развоj су саопштили да је одређивање локациjе за градско гробље извршено сагласно важећим законским и подзаконским актима коjи уређуjу област планирања простора и изградње обjеката. Питали смо и на који начин се за простор покривен важећим детаљним плановима може донијети одлука за одређивања локације са елементима УТУ.
– Изградња локалних обjеката од општег интереса спада у групу послова од непосредног интереса за локално становништво. Процедура одређивања локациjе и издавања одобрења за изградњу локалних обjеката од општег интереса прописана jе Одлуком о постављању, грађењу и уклањању локалних обjеката од општег интереса на териториjи Главног града Подгорица, коjа jе у примjени од 2014. године. Законом о планирању простора и изградњи обjеката предвиђено jе да се прописи за локалне обjекте од општег интереса примjењуjу до доношења плана генералне регулациjе Црне Горе, а међу типовима обjеката за коjе важи примjена ових прописа су наведена и градска гробља - наводе из Секретаријата.
На питање да ли се са аспекта правничке и урбанистичке струке под злоупотребом закона може свести чињеница да је супротно рjешењима ПУП-а и ДУП-а Сервисно складишна зона са ранжирном станицом, а на основу одлуке органа Главног града, одређена локација за ново гробље кажу да „наведена Одлука израђена jе по моделу одлуке коjи jе сачинила Заjедница општина Црне Горе, у сарадњи са надлежним државним органима”. Навели су и да је сходно закону за проjекат изградње гробља спроведен поступак процjене утицаjа на животну средину и да је комплетна документациjа jавна и доступна на саjту Главног града.
У ПУП-у Подгорица је дата илустрација „Ћемовско поље - зоне заштите“, коју „Дан“ објављује, гдје је наведено да је непосредна зона заштите - зона 1 власништво Водовода, а зоне 2 и 3 у власништву Града или приватном. У Правилнику о одређивању и одржавању зона и појасева санитарне заштите изворишта и ограничењима у тим зонама, појашњава се начин одређивања зона заштита, изворишта и мјере заштите. Тако је зони 2 заштите забрањена изградња објеката, а нарочито изградња гробља, односно проширење постојећег.
Коjа териториjа jе под зонама и поjасом санитарне заштите водоизворишта „Ћемовско поље“ те коjа ограничења ту важе била су наша питања за предузеће Водовод. Тражили смо и графички приказ који нијесмо добили. Из Водовода су објаснили да зоне имаjу за циљ да сприjече могућност случаjног или намjерног загађивања подземних вода, кроз водозахвате и отклањање могућности поjаве жаришта загађења у сливу и других утицаjа, коjи могу неповољно дjеловати на здравствену исправност воде за пиће. Наводе да је Законом о водама предвиђено jе да се око изворишта успоставе три зоне санитарне заштите: Зона строгог режима заштите -I зона заштите (зона непосредне заштите); Зона ограниченог режима заштите -II зона заштите (ужа зона заштите) и Зона надзора -III зона заштите (шира зона заштите). – Површина I зоне износи 28,5 ха. Друга зона заштите одређуjе се ради смањења ризика од хемиjског, микробиолошког и другог могућег загађења подземних вода и других штетних утицаjа, коjи се могу поjавити на изворишту, њена површина је 635 ха. Шира зона заштите одређуjе се ради смањења ризика од загађења подземних вода тешко разградљивим, радиоактивним и хемиjским материjама. Њена површина је 3.360 ха- наводе из Водовода. На питање да ли градња гробља на Ћемовскому може угрозити издане jужно од гробља одговорено је о стању сјеверно.
– Градња гробља на Ћемовском пољу не може утицати на квалитет воде 5 бунара коjи чине водозахват „Ћемовско поље“ и исти се налазе сjеверно од локациjе планираног гробља - наводе из Водовода.
На Ћемовском пољу већ на дубини од око 10 метара испод земље можемо наићи на подземне воде, ради се о воденим акумулацијама које су саставни дио великог подземног језера на којем лежи Подгорица, а за које се претпоставља да је величине Скадарског језера, каже Вук Иковић.
– Промјена коришћења земљишта и могућност проласка опасних материја у подземно језеро може да учини воду непитком, без обзира у ком правцу се дренира вода, а то је дефинисано приливом и висином подземних вода - наводи Иковић.
Ћемовско је поље у кршу, а то су врло осјетљиви екосистеми, па све што се дешава на површини одражава се на подземље, каже он.
Истраживања доказују да воде у близини гробља постају неупотребљиве.
– Током повећаних падавина, бактерије и гљиве настале труљењем посмртних остака долазе до водотока. Ове бактерије се размножавају великом брзином и зато гробље не смије бити у контакту са површинском и подземном водом. Овдје се не ради само о утицају на водоизвориште „Ћемовско поље” већ и на воде које се не захватају за потребе градског водовода, а које се у будућности могу користити за напајање града - каже Иковић.
Ћемовско поље је чак предложено да буде Емералд подручје.
– Значи да има велику међународну биолошку-биодиверзитетску вриједност. То је једина степа у Црној Гори и таква треба да остане - наводи Иковић.
