Према Закону о територијалној организацији Црне Горе члан осам границе локалне самоуправе, по правилу, поклапају се са подручјем катастарских општина које улазе у њен састав. Пошто се овај члан поштује када је у питању разграничење Подгорице и Тузи, вјероватно ће тако бити случај и са Зетом, а то значи да КО Дајбабе "пресуђују" територијалном и економском потенцијалу будуће општине, јер остаје тамо. У последње вријеме се на јаној сцени барата са називама насеља, а занемарује ова норма закона и њена примјена у пракси. Једна КО може имати више насеља, чије су границе различите.
Посланик ДНП-а Милан Кнежевић каже уколико подносиоци измјена Закона о територијалној организацији истински желе да фискални капацитет подразумијева одрживост и развој будуће општине Зета морају да укључе девет КО из којих је у овом тренутку изузета КО Дајбабе.
– То значи да би Зета по овом предложеном закону, односно измјенама, остала без индустријске зоне око КАП-а укључујући и КАП, значајног дијела сервисно-складишне зоне и регионалног колектора. И обрађивачи студије о оправданости формирања општине Зета, али и подносиоци овог законског акта су прво требало да узму у обзир постојање девет катастарских општина, јер уколико би се КО Дајбабе укључила у катастар самосталне општине Зета онда би њен фискални капацитет био реалан и одржив. Сатрам да без обзира што КО Дајбабе у значајној мјери покрива и дио Забјела, Зеленике, Дајбаба и Дахне сматрамо да не треба инсистирати на томе да та подручја буду у саставу будуће општине Зета, али свакако да граница треба да буде Дајбабска гора, па да ли обрађивачи закона, или студије или кроз неко законско рјешење уз посредство Управе за имовину тај дио КО Дајбабе нека припадне КО Ботун и ту немам проблема за реализацију фискалног капацитета – казао је Кнежевић.
Милорад Мића Алигрудић, грађански активиста каже да Зета има девет катастарских општина.
– У питању су КО Ботун, Бијело Поље, Врањина, Цијевна, Матагужи, Махала, Вуковци, Голубовци и Гостиљ и све оне чине 15.123 хектара. То је Зетска територија. Рецимо начињен је пропуст у катастарском раду између Врања и Матагужа јер је граница могла да иде врхом брда.Због тога је дио Матагужа остао у КО Врањ. По закону не смије граница цијепати село па да једна дио њега припаја другом насељу. Слична ситуација је и код Ботуна. Катастарске границе треба да одговарају статистичком кругу и не смију ни једно ни друго да цијепају село и да га припајају сусједном насељу – каже Алигрудић.
Он је подсјетио да су 1996. године у скупштинску процедуру предали документацију са студијом коју је радио Географски факултет у Београду и Институт за просторно планирање.
– Та студија је обухватила комплетну територију. Простор гдје треба да се гради колектор и фдје је КАП је КО Ботун, а не КО Дајбабе. Одувијек је тако било. То није добро урађено у Главни град, односно они су то урадили како њима одговара. Стручни људи су говорили да није урађена квалитентија студија, јер је по свим областима обрађена. Не признајем ништа осим цјеловиту Зету и оне ресурсе који су у тадашњој студији са сви КО. КО Ботун је од 1952. до 1957 године била подручје КАП према Дајбабама, пресијеца се магистрала сјеверно од Волија између Комбината и Дајбаба и спаја се КО Ботун са Кућама Ракића. Јужно од ње гдје припада село Српска па до Цијевне је КО Цијевна – наводи Алигрудић.
Илија Крачковић из Зете каже да су Дахна и Дајбабе припадали Горњозетској општини.
– Политичким декетом су села Куће Ракића, Врањ, Владне припале Малесији и Главном гарду и тада је и катастар уређен према њима. Тврдим да када је то промијењено и када је политички тај дио Зете припао Малесији да су и катастарски уредили да припада КО које гравитирају Малесији – наводи Крачковић.
Први предсједник Градске општине Голубовци Чедо Добровић сматра да би основ за територијално разграничење са Главним градом требало да буду границе из 1957. године.
–Треба погледати које су границе биле 1957. године и да оне буду почетна основа за територијалну организацију и разграничење Општине Зета са Главним градом. Тада је дио КО Дајбабе припадао Општини Зета. Простор око КАП-а и Аеродрома Голубовци географски припадају Општини Зета. Када је у питању одрживост, по ономе што је у јавности изашло, да ће укупни приходи Општине Зета бити 1,7 милиона, а укупни расходи 1,6 милиона еура, то значи да нема уопште капиталних инвестиција и улагања што није добро. Ако се нема средстава за капиталне инвестиције онда се поставља питање да ли је то то. Ја сам за то да Зета буде општина са пуноправним статусом у случају ако финансијски аспект и изворни приходи општине покажу да поред текућих трошкова дио буде издвојен и за капиталне инвестиције – наводи Добровић.
