Због реконструкциjа саобраћаjница у граду асфалтна база Путева у насељу Циjевна ради свакодневно. Рад овог построjења прати прашина, бука и ширење неприjатних мириса па становници у околним кућама негодуjу и позиваjу надлежне да измјесте постројење градског предузећа, али и осталих фирми које се баве истим послом у зонама које нијесу насељене. У току је прикупљање потписа, а петиција ће бити предата Министарству екологије, просторног планирања и урбанизма. Позивају и Управу за инспекцијске послове да се укључи, као и Општину Голубовци.
Мјештанин Саша Бошковић истиче да због велике буке, прашине, честица и хемикалија које се издавају дробљењем камена и рада асфалтне базе животи грађана, а нарочито дјеце, у овом дијелу Зете су угрожени.
–У ријеку, која љети пресушује је спроведена канализација те се стварају непријатни мириси. Ту има пуно инсеката, гмизаваца и глодара који шире заразу. Угрожена је имовина грађана. Фирме које имају базе раде и ноћу па смо приморани да смо у кућама затворени по 24 сата.Обраћали смо се за помоћ Управи за инспекцијске послове, Општини Голубовци, Главном граду, невладиним организацијама, али нико ништа није урадио – наводи Бошковић.
Његов комшија Миодраг Перуничић у овом насељу живи 17 година и каже да не могу да поднесу толику количину прашине.
– Обраћали смо се свима. Инспекторка је долазила, али никада никакву информацију није хтјела да нам да. Сада идемо до краја, јер овако више не можемо издржати. Када се опере веш и изнесе на терасу док се осуши из њега излази прашина. Ријешили смо да идемо поново преко институција. Сакупљамо потписе да их предамо Министарству екологије тражећи да измјесте асфалтну базу из насеља. Ако нам не изађу у сусрет ми ћемо им блокирати путеве, јер не знамо шта више да радимо. Овдје има око 150 кућа, а у истом проблему су и комшије из других насеља. Ишли смо у Општину Голубовци али ништа нам нијесу помогли – каже Перуничић.
Радомир Морачанин тражи од надлежних да уклоне сепарацију.
– Ово је овдје чиста отров и тражимо да се макне постројење. Позивамо надлежне да дођу и да виде како живимо. Нема ни Цијевне, и она је побјегла од прљавштивне, јер не може да тече. У њу истоварају и шут све до моста. Кад дува сјевер као да је магла пала на насеље – рекао је Морачанин.
Вања Перуничић истиче да када год позову инспекцију добију одговор да се морају навићи на прашину јер је свуда има.
– Није то било каква прашина, већ камена. Асфалтна база мора бити четити километра удаљена од насеља. Столови, терасе не могу се опрати. Поставили су прскалице које не раде. Ако је ово еколошка Црна Гора, ово не може да буде насеље. Тражимо да се измјести постројење. Поћи ћемо у институције и тражити помоћ. Ако ништа не ураде, као што није ни претходна власт, другачије ћемо. Блокираћемо пут, па неће моћи асфалт да одвозе. Тражили су да легализујемо објекте и узели нам паре, а не можемо да дишемо. Само тражимо уставом загарантована права и да имамо чист ваздух. Молимо их да дођу да сниме и виде што се ради. За сва мјерења која су радили нијесмо добили резултате – каже Перуничић.
Сека Бошковић сумња да јој дјеца имају осип по кожи од прашине од асфалтне базе.
– То је нека алергија за коју љекари не знају од чега је. Претпостављам да је осип од веша који се суши напољу и напуни прашином. Огромна је прашина и не можемо овдје да живимо. Позивам надлежне да дођу да нам ријеше овај проблем – казала је Бошковић.
Кућа Милорада Дамјановића, који ради у КАП-у, је на 300 метара од асфалтне базе Путева.
– Дошао сам из електролизе да живим у електролизу са троје дјеце. Позивамо надлежне да дођу и виде да дјецу подижемо у прашини – наводи Дамјановић.
