Спортисти заслужуjу да њихова радна права буду заштићена, као и у свакоj другоj области, казао jе први магистар спортског права у Црноj Гори Милош Лалевић.

Он jе истакао да се детаљно мора анализирати поштовање законских обавеза коjе се односе на радна права спортиста, а да посебан фокус треба да буде на врстама уговора коjи се закључуjу у спортскоj области.

“Закон о спорту прописуjе, и у самоj дефинициjи професионалног спортисте, да jе то особа коjе jе засновала радни однос са спортском организациjом у складу са прописима о раду”, рекао jе Лалевић у интервjуу агенциjи МИНА.

Он jе казао да jе нjегов вишегодишњи професионални ангажман у спортскоj области и научно истраживање на тему радних права спортиста потврдило да jе та област jедна од наjважниjих, али и наjзапостављениjих у систему спорта.

“Нормативни оквир jе добро конципиран у овом сегменту, Закон о спорту и Закон о раду садрже неопходне гаранциjе и процедуре за остваривање права на рад спортиста, међусобно су добро усаглашени jер jе постоjала добра комуникациjа експертских тимова тадашнjих Министарства спорта и младих и Министарства рада и социjалног старања око усклађивања законских текстова”, рекао jе Лалевић.

Директор Директората за спорт у претходном министарству спорта и младих нагласио jе да jе проблем, као и код многих других закона у систему, имплементациjа, наводећи да jе она на ниском нивоу и да од 2018.године, у сегменту радних права у спорту, ниjе пуно одмакла.

Према његовим риjечима, мора се коначно покренути питање реализациjе обавезе коjа jе прописана Законом о раду а коjа се односи на закључивање гранског колективног уговора у спорту.

“Иако спортска област, у погледу радног односа, носи са собом одређене специфичности, она суштински има доста елемената типичног радног односа. Било би значаjно да се, у што краћем року, формираjу синдикати на нивоу спортова, али и оснажи и финансиjски и кадровски рад кровне синдикалне организациjе у области спорта. Само снажно синдикално организовање и рад могу бити гаранциjа системске заштите радних права”, рекао jе Лалевић.

Одговараjући на питање да ли jе Закон о спорту зрео за измjене, jедан од његових аутора рекао jе да jе прво потребно припремити свеобухватну анализу потребе измjена и допуна Закона о спорту коjом ће се препознати кључни проблеми у његовоj досадашњој четворогодишњоj примjени.

“Управо ће анализа jасно показати да ли су потребне измjене и допуне Закона о спорту или можда нови законски текст. Код измjена Закона наjзначаjниjе jе водити рачуна о транспарентности процеса, поштовати процедуре и саслушати пажљиво сугестиjе спортске, али и укупне jавности тим поводом. Свако на кога се односи Закон може бити од користи у контексту обjективног сагледавања његових и позитивних и негативних страна”, рекао jе Лалевић

Он сматра да jе у тренутку доношења важећи законски текст био квалитетно рjешење, имаjући у виду затечено стање у спортскоj области и потребу усаглашавањљ црногорског нормативног оквира са међународним стандардима.

“Наjважниjи процеси коjи се односе на уређења система спорта су окончани у периоду од 2018. до 2020. године, а проток времена од четири године од почетка имплементациjе до данас, донио jе и броjне новине на плану међународних стандарда спортске области jер се спорт jако брзо развиjа а самим тим и односи у оквиру спорта постали су сложениjи док законски текст све то мора пратити”, рекао jе Лалевић.

Он jе нагласио да jе потребно унаприjедити механизме гаранциjе независности рада спортских организациjа.

“Кровна организациjа спорта – Црногорски олимпиjски комитет заслужуjе и посебно поглавлjе у Закону и прецизниjе дефинисанjе нjегове улоге у духу Међународне олимпиjске повелjе. Такође, потребно jе поjедноставити процедуре за регистрациjу спортских организациjа, дефинисати болjи модел финансиранjа рада спорта и успоставити болjи институционални оквир за борбу против допинга у спорту, по угледу на већину рjешења у региону”, рекао jе Лалевић.

Говорећи о имплементациjи важећег Закона о спорту, Лалевић jе истакао да jе проблематично што кључне одредбе за унапређенње функционисанjа система спорта ниjесу имплементиране.

“Ниjе дониjета нова Стратегиjа развоjа спортске области за наредни вишегодишнjи период, а проблематично jе што ниjе jош увиjек ни започет рад на том документу. У Среднjорочном програму рада Владе Црне Горе, за период 2022-2024, дефинисан jе трећи квартал за израду наведеног стратешког документа што директно доводи у ситуациjу црногорски спорт да без стратегиjе буде минимум пола године. Циjеним да то може наштетити планирању дугорочног развоjа спорта jер од децембра 2021.године држава нема стратегиjу развоjа спортске области”, рекао jе Лалевић.

Он jе као изузетно важно питанjе издвоjио Завод за спортску медицину коjи jе Влада Црне Горе основала jош у маjу 2018. Године, а коjи jош увиjек ниjе стављен у функциjу.

“Здравствена способност спортиста представља jако значаjно питање, а наведени Завод има за циљ унификациjу система утврђиванjа здравствене способности спортиста”, рекао jе Лалевић.

Одговараjући на питање да ли jе поновним формиранjем Министарства спорта и младих, спорт у бољоj позициjи у смислу унапређења амбиjента за његов развоj, он jе нагласио да спорт у Црноj Гори заслужуjе да има своj ресор.

“Резултати наших спортиста и ентузиjазам спортских радника обавезуjу државу на такав однос. Рад Владе генерално jош ниjе нормативно уређен на адекватан начин. Организациjа и начин рада државне управе регулисан jе подзаконским актом – Уредбом због чега свака нова Влада коjу Скупштина изабере обично дође у другачиjем институционалном аранжману. Управо jе такав оквир и омогућио да спорт буде jако лоше позициониран jер jе увиjек био друга, трећа, а видjели смо и у посљеднjем Министартсву, и четврта област у низу области за коjе jе конкретно Министарство било одговорно”, рекао jе Лалевић.

Он jе подсjетио да jе само у периоду од 2016. до 2020, након 20 година, област спорта поново имала своjе Министарство.

“То jе, видjели смо, дало озбиљне резултате у погледу динамике креирања и имплементациjе развоjних политика ове области. Циjеним да jе потребно дониjети Закон о влади ради дефинисанjа дуготраjниjег институционалног оквира коjи ће бити гаранциjа стабилниjег рада и функционисања државне управе и што ће, сигуран сам, доприниjети успостављању стабилности и у органу надлежном за спровођење развоjних политика спортске области”, закључио jе Лалевић.