Србија и Република Српска обиљежавању данас, 15. септембар, Дан српског јединства, слободе и националне заставе, а тим поводом у Београду ће бити одржане бројне манифестације, док ће централна свечаност бити одржана на Савском тргу поред споменика Стефану Немањи.
Према информацијама Танјуга, око 17 сати са Калемегдана ће се зачути почасна артиљеријска паљба, поводом празника.
Затим ће од споменика Војводи Вуку ка Тргу Републике кренути дефиле устаника, док ће ка централном градском тргу, од споменика Његошу са Академског платоа кренути дефиле фолклора.
Затим ће сви учесници кренути са Тргу Славија, док ће дефиле пуковских застава поћи ка Славији од споменика Карађорђу.
Трубачи и коњица биће на Славији, а свираће Марш на Дрину.
Дефиле затим наставља ка Влади Србије, гдке ће командир коњичке јединице предати симболично рапорт славном јунаку из Првог свјетског рата "војводи Живојину Мишићу".
Грађани ће се из свих ових праваца сливати ка Савском тргу, гдје ће бити одржана централна церемонија, код споменика Стефану Немањи.
Програмом је предвиђено да послије налета хеликоптера, услиједи химна Србије "Боже правде", коју ће извести хор РТС, а затим и нумера "Пукни зоро" у извођењу Дејана Петровића и Биг бенда.
На церемонији ће се обратити патријарх српски Порфирије, српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик и предсједник Србије Александар Вучић.
Програм ће бити окончан извођењем пјесме "Ово је Србија" и ватрометом изнад Београда.
Празник - Дан српског јединства, слободе и националне заставе установљен је прошле године, а изабрано је да то буде 15. септембар - Дан пробоја Солунског фронта.
У циљу утемељења овог празника позвани су сви Срби, гдје год живјели, Срби из свих крајева, да тог дана, тамо гдје живе, на кућу или зграду, истакну српску тробојку, један од симбола Србије.
Сјутра би у скупштинама Србије и РС требало да буде усвојен и Закон о употреби српског језика у јавном животу и заштити и очувању ћириличног писма, истовјетан акт, којим је, дефинисано установљавање додатних мјера, чији је циљ његовање српског језика и ћириличког писма, као и културних и традиционалних вриједности, и шира употреба ћириличког писма у јавном животу, с обзиром на историјски, културни и идентитетски значај тог писма.
