Владика диселдорфски Григорије говорио је за Н1 о коронавирусу, како се у пандемији снашла црква, о вакцинацији, експлоатацији литијума, као и о еколошким протестима за које је рекао да их је подржао јер су оправдани.

 - Имао сам прилике да са неким од тих људи разговарам, видио сам њихову огромну добронамјерност. Дубоко сам увјерен да као хришћанин знам и вјерујем да нам је овај свијет поверен и да са њим живимо и јако је важно да пазимо на то што нам је даровано и да будемо баштиници, а не да експлоатишемо. Ја сам рођен у рударском граду, живот у тим мјестима се завршава алкохолизмом, губљењем те земље и страшним очајем. Људи који су изашли на протесте раде добру ствар, има их разних идеологија, али раде богоудогну ствар и подржаваћу их читавим својим бићем - рекао је он.

Владика каже да од почетка коронавируса нисмо имали јасну свијест колико ће он утицати на наш свакодневни живот.

 - Показало се да има и своје најстрашније ефекте – смрт и болест. Са друге стране се показало да смо ми имали девијације, а да нам вирус помаже да их увидимо – претјеривање у слављењима, непрестано путовање, немање мјере. Увијек можемо да извучемо и добре поуке, једна од озбиљнијих, мислим да је неко већ рекао – почели смо да славимо славе мало примјереније захваљујући овом вирусу -  рекао је.

Каже да црква није издвојена од других и да је једнако сналажење или несналажење народа и друштва као и цркве.

- Показатељ одговорности у току пандемије је како се ко понашао и како је ко схватио задатак да се у оквиру проблема што одговорније понашамо. Није једнако у Диселдорфу, Берлину, Минхену, људи су носиоци одговорности. Гледали смо да испоштујемо мјере, било је осцилација, одмах се људи опусте, али кад бројеви крену да расту, онда пазимо. Требало је као хришћани да будемо примјер тако што ћемо пазити на друге. Један мој пријатељ је рекао - више волим да се вакцинишем и пазим на друге по цијену да од те вакцине неку штету доживим, што је мала вјероватноћа, него да неко од мене добије болест и, не дај Боже, умре или остане са последицама -  рекао је владика.

Сматра да није имао дилеме да ли да се вакцинише, јер има повјерење у оно што кажу озбиљни љекари.

- Разлог зашто сам се вакцинисао, не само да не будем болестан већ и да се неко од мене не разболи. Постоје људи који су против тога, али нисам чуо ниједан озбиљан аргумент осим теорија завјера. Као што ми је рекла једна госпођа, она каже 'кад би људи хтели да уништавају људе помоћу хемијских средстава, вакцина би била један од последњих начина'. Људи користе слободу или погрешно схватање демократије да би остваривали неке своје чудне идеје. Та теорија не подразумјева одговорност. Лакше је изабрати ту теорију, било да имамо или немамо аргументе. Огромна је њихова неодговорност, рекао бих још нешто - огроман је њихов страх од вакцине, као да су сувише храбри па неће, а у ствари показују страх. О томе што могу да убију друге, о томе уопште не размишљају -  објаснио је владика диселдорфски.

Каже да је његова идеја да окупи што више младих људи који су спремни да се жртвују за Србију како би направили систем у коме ништа неће зависити од једног човјека изазвала невјероватне реакције.

- Идеја је била да требају људи који ће направити системску промјену, што неће бити 'сјасе Курта да узјаше Мурта'. Потребно је промијенити сиситем, појавило се 3.000 људи, наша идеја није да се понашамо и правимо идеју од избора до избора и да се адаптирамо него да идемо ка томе да се направи озбиљан систем. Постоји много људи, одушевљен сам каквих људи има у свијету и у Србији. Постоји несто библијско, точак који је покренут, и позиција и опозиција морају још да се самељу да би дошли људи који размишљају на системски начин, а не један човек супер-паметан, а други га гледају са страхом, то није могуће. Срео сам људе од 70-80 година који се нуде да помогну, имају искуство и памет. Има људи који имају 30-35 година па се понашају као кукавице. Имамо огроман потенцијал, имамо шансе, имамо људе вани који су супер класа, потребно је да на смирен начин да дођу до своје прилике, а то ће бити страхота за оне који владају, то је неминовност, стиже као када осјећате да долази олуја или невријеме - не видите то, али осјећате и знате да ће бити - рекао је.