Пчелињак Богдановића / -Драган Стојановић

Љубав према пчелама, а не профит од продаје меда

Финансијка добит у овом послу није занемарљива, али пчеле се прије свега морају вољети. Трудим се да само квалитетни производи дођу до купаца, да оно што воле моја дјеца заволе и други људи - каже Омер Богдановић

Активна пчеларска сезона и радови на пчелињаку су изузетно значајни за развој пчелињих друштава. Сваки пчелар једва чека да отвори кошницу и изврши први прољећни преглед друштва.

Пчелар Омер Богдановић из Тејана, у Мјесној заједници Острос, ускоро очекује љепше дане које би искористио управо за преглед кошница.

Богдановић, иначе више пута награђиван и ван граница Црне Горе за квалитет меда, дуго се година бавио пчеларством. У разговору за "Данˮ открива тајне у свом пчелињаку и настоји да пружи најбоље савјете који би користили пчеларима почетницима.

- Финансијка добит у овом послу није занемарљива, али пчеле се прије свега морају вољети. Трудим се да само квалитетни производи дођу до купаца, да оно што воле моја дјеца заволе и други људи. Пчеларима почетницима савјетујем да забораве на дигитрон и рачунање профита од пчеларства, јер је то дуг процес који изискује пуно рада и одрицања прије него што се дође до зараде. Нека их на почетку води љубав према пчелама, а оне ће временом то и вратити - истиче Богдановић.

Потребне субвенције за ројеве

Министарство је претпрошле године рефундирало 50 одсто средстава за набавку шећера, а да је тако било и ове године било би заиста боље. Све субвенције су добре за нас пчеларе, али је штета што немамо субвенције за ројеве. То би било добро за пчеларство, јер би се више људи бавило овим послом. Знам пуно људи који су имали преко десет кошница, а током зиме остану на једној или двије, и губе вољу да поново крену, пусте и те пчеле из те двије кошнице и одустану. Зато и кажем да би боље било да се рефундирају ројеви, јер пчела кошта, рецимо, 100 еура. Ако би Министарство дало 50 одсто субвенције за пчелу и добијеш рој, оставиш га гдје је слабо друштво и наравно да се развија јаче друштво - предлаже Богдановић.

Обично се у марту врши детаљан преглед, како би се сагледало цјелокупно стање у кошници и на вријеме могле предузети одговарајуће мјере за бржи развој пчелињих друштава.

- Треба погледати количину хране, количину легла, здравствено стање пчела, квалитет матице, саћа. Након тога чистим угинуле пчеле. Никада до сада нисам радио, али хоћу ове године, прољећни третман против вароје, зато јер су ове године зиме биле млаке, без снијега, па иако сам користио оксалну киселину крајем децембра и у јануару, поновићу третман. У случају да нека кошница сувише треба рамове, заједно са пчелама, треба премјестити у другу, чисту кошницу из резерве. Упрљану кошницу очистити, дезинфиковати и оставити за резерву. После овога кошница се доводи у ред. Уколико рамови које су пчеле запосјеле немају довољно меда, треба им, до легла, додати још неки рам са више меда - препоручује он.

Богдановић каже да је посебно важно утврдити какав је квалитет матице, саћа и подњаче.

- Прошле године Кућа меда касно је почела да дијели матице, мислим крајем јуна, јер је каснило Министарство са рефундирањем, а ове године матице нису баш квалитетне. А ако нису квалитетне, пчела не може да се развија све због тих благих зима. Пчела изађе напоље, али нема шта да приноси, и онда се та пчела више не врати. То је она пчела која зими излази напоље, и она је као радилица, не може да живи дуго, 48 сати, па се друштво сваког дана смањује и слаби, што условљава смањење клуба. Сад у прољеће доста пчела треба да се споји, од двије-три да се направи једна јача. Ја тренутно дајем мало сирупа након што видим које га друштво треба - додаје Богдановић.

Он каже да су пчеле што се тиче хране сво вријеме имале довољно.

- Храну додајем само онима којима фали, и настојим да то буде благовремено. Настојим и да почнем да проширујем друштва, али не журим јер може да дође лоше вријеме, киша, те ако их проширимо више него што треба могло би доћи и до већег прехрањивања пчела. До проширивања не смије доћи рано. Настојим да, кад буде главна паша, друштво буде развијено. Имао сам доста штете током зиме, и морао сам да спајам, али крајем априла и почетком маја почећу да формирам нуклеусе и да вратим број који сам изгубио. Не знам што је утицало на то, могуће да су лијекови - објашњава Омер Богдановић.

Каже да није имао потребе за погачама, и да за безбједно зимовање пчелама треба обезбиједити довољно хране.

- Без икакве сумње, за исхрану пчела у било у ком периоду године најбоља храна је она коју користе већ хиљадама година, а то је мед. Међутим, кад пчелар процијени да се у кошници не налазе довољне количине меда, било који разлог да је у питању, сасвим логично решење је да се пчелама помогне додавањем меда. То можемо учинити додавањем рама са пуним затвореним медом. Али, ако немамо мед, алтернативно решење је медна погача, коју иначе треба максимално избјегавати, али је ипак боље додати је него дозволити да заједница угине. Прошле године сам ставио и више меда, и нисам имао потребе за погачама. За погаче нам је било лакше ове године, јер је Министарство рефундирало 50 одсто. Могли смо да узимамо у Кући меда погаче и још неке производе. Ја сам погаче сам производио, али се није исплатило да то сам радим јер ми на крају изађе скупље него што је Министарство додијелило. Кад би биле боље подјеле од стране Министарства, било би и нама пчеларима лакше да имамо погаче, наравно уз рефундирани шећер - истиче Богдановић.