- У својим маслињацима имам доминантно аутохтону сорту "жутицу". Истина, у задњих десетак година почео сам да садим "лећино", италијанска сорта и "каламато", која је позната грчка сорта, као и пар других врста. Одлучио сам се и за друге сорте јер "жутица", која иначе даје квалитено уље, не рађа сваке године колико год да се његује, већ јој је родност сваке треће године. Раније се стабла маслине нису наводњавала, а маслина без воде не може, као и без два прскања и три наводњавања. Сваке године је неопходна зимска резидба, јер ако се не ореже једне године маслина много загусти, и кроз њу нема циркулације ваздуха. Правило је за маслину, а да је вјетар не би преврнуо јер има крхке и површинске коријене, да би требало обавити резидбу тако да врабац може да прође кроз њу, и тада јој сјеверни вјетар не може ништа. Имам искуства из Хрватске кад смо раније ишли код њихових маслинара, да одмах након бербе крећу у резидбу и то маказама за лозу. Поучен њиховим искуством и ја то практикујем последњих година.
Радовић каже да је проблем резидбе то што има мало људи који су вични овом занату.
- Велика је потражња за њима, а мала је понуда оних који то раде. Ја идем у Берат, град у Албанији који је познат по маслинарству, и сваке године доведем човјека из тог града, који борави и по седмицу дана код мене у кући док не обави резидбу. Настојим да примијеним све агротехничке мјере, мада учинак када је у питању род не зависи само од тога - каже наш маслинар.
Он додаје да је, када је у питању берба од прошле године, парцела која је лоцирана на Великом пијеску, ближе плажи, имала одличан род.
- Са друге стране, парцела од неких 100 коријена у Печурицама, у засеоку Равањ, било је проблема као и код осталих власника на том подручју. Проблем су изазвале климатске прилике. Наиме, у сред цвијета дунуо је једне ноћи јак сјеверни вјетар. Било је то управо у фази кад је цвијет маслине требало да пређе у плод, који је због вјетра и хладноће опао, те није дошло до опрашивања, а као последица тога није било ни десет одсто рода. Иначе, маслина се опрашује практично од 48 до 70 сати, односно у два до три дана - прича Радовић.