Поље засијано хељдом / -фото: инг Бранко Ћетковић

Хељда је "хљебно воће" и веома добар предусjев за стрна жита

У Црноj Гори, хељда се у 2007. години узгаjала на око 300 ha, а приноси су били од 1000 до 1200 килограма по хектару. У 2021. под хељдом је био засијан 81 хектар. Оптималан рок сjетве хељде зависи од надморске висине - каже Бранко Ћетковић, из Савјетодавне службе у биљној производњи.

Хељда је чудесна биљка, једино "хљебно воће", од кога се спремао "насушни" хљеб или неки други облик свакодневне хране у широком појасу централне и сјевероисточне Азије и то од постанка свијета до данашњих дана.

- Искуствена сазнања о хранљивим и исцјелитељским својствима ове биљке источњачких народа преносила су се и на запад и на исток, тако да се ареал гајења и коришћења у исхрани затворио на свим меридијанима и упоредницима свијета - каже дипл. инжењер прехрамбене технологије Бранко Ћетковић.

У нашим крајевима хељда је распрострањенија у динарском планинском масиву, гдје није могућа значајнија производња класичних житних врста. Оптималан рок сjетве хељде зависи од надморске висине. У брдско - планинском подручjу се углавном сиjе од 25. маjа до 30. jуна. Касниjа сjетва повећава ризик од раних jесењих мразева. Сиjањем послиjе 1. jула приносиће бити мањи.

Не садржи глутен

Хељда обилуjе протеинима, антиоксидансима, витаминима Б групе и влакнима, тако да помаже у лиjечењу стреса, несанице и диjабетеса, док чаj од њеног цвиjета лиjечи бронхитис и ублажава кашаљ. Има наjвећу количину аминокисjелине лизин од свих житарица. Недостатак ове аминокисjелине изазива успорен раст и развоj.

- Jедна од наjважниjих особина хељде jесте да, за разлику од других житарица, не садржи глутен, протеин коjи jе узрок целиjакиjе, чиjи су симптоми бол у стомаку, умор, диjареjа... Ова болест се најлакше уочава код дjеце. Целиjакиjа jе наjчешћа хронична гастроентеролошка болест, али се о њоj не говори довољно, а ако се болест не диjагностикуjе на вриjеме могу настати озбиљни здравствени проблеми - упозорава Ћетковић.

- За очекивати је да се у тим карактеристичним предјелима (алпске планинске зоне, динарски и велебетски појас, брдска подручја Црне Горе) производња и потрошња хељде интензивира, а да и народи у равничарским подручјима тиме обогате и побољшају своју исхрану. Хељда потиче из брдских предjела средње и сjевероисточне Азиjе, гдjе се и данас могу наћи самоникле врсте до 4.500 метара надморске висине. Љекарски назив jе Fagopyri herba. Добила jе име по грчкоj риjечи fagus, што преведено значи буква и pyros – пшеница. Њена постоjбина jе централна Азиjа, гдjе се користила jош 6000 година приjе нове ере, одакле се проширила на Тибет, Кину, Jапан и Европу, у коjу су jе прениjели Сарацени у XV виjеку. Друга имена хељде су: аjда, ељда, хаjда, хаjдина, jелда, голокуд - каже Ћетковић.

У Црноj Гори, хељда се у 2007. години узгаjала на око 300 ha, а приноси су од 1000 -1200 килограма по хектару. у 2021. под хељдом је био засијан 81 хектар!

- Хељда jе као типично планинска биљка, кратког вегетационог периода. Успиjева на пjесковитим и влажним подручjима и код нас успиjева и на над морскоj висини преко 1000 метара. Не трпи честе кише и велику влагу. Због хранљивих сjеменки сврстава се међу житарице, иако ботанички припада категориjи зељастог поврћа. Има кратак вегетациони период и брзо расте. Од сjетве до сазриjевања треба отприлике три мjесеца, због чега jе погодна као предусjев, jер брзим растом пригушуjе коров. У краjевима са краћим периодом сунчавања погодна jе за сиjање послиjе мразева и за сазриjевање приjе нових захлађења - каже Ћетковић.

Ова биљка се гаjи због плодова орашчића коjи послиjе љуштења и дораде служе за људску исхрану и имаjу високу хранљиву вриjедност.

- Плод jе богат jедињењима гвожђа, калиjума, фосфора, лимунском, jабучном и оксалном киселином, а такође обилуjе витаминима Б1, Б2, ПП и спада у групу диjететских продуката. Остаци након прераде користе се као квалитетна концентрована сточна храна, док се слама користи за простирку, односно омотач зрна хељде након љуштења користи се за израду специjалних jастука - каже Ћетковић.

Поново покретао производњу у млиновима

Бранко Ћетковић је дипломирао на технолошком факултету Универзитета у Новом Саду – Одсјек за прехрамбену технологију. Кратко вријеме радио је на Институту за прехрамбену технологију у Новом Саду, а од 1991. године запослен је у фирми Житопромет а.д. Спуж, гдје је прошао радна мјеста од шефа производње – главног технолога до радног мјеста директора сектора за производњу, технологију и развој. Радио је и у Монтемлину. У Житопропету у Спужу је био и извршни директор, када је покренуо производњу након двије године паузe. Након тога изабиран је за члана Управног одбора Никшићког млина, а у сарадњи са извршним директором Здравком Ђурђевцем, поново покреће производњу у млину. Радио је као стручни консултант за технологију и опрему, млина ‘‘Роћеновић‘‘ Никшић, за производњу интегралних врста брашна. Боравио на стручном усавршавању у Америци, на Northern Crops institute (Фарго - Сјеверна Дакота). Од оснивања подржавао рад удружење родитеља дјеце на дијети без глутена.

Хељда има велики значаj са аспекта агротехнике jер jе веома добар предусjев за стрна жита а осим тога због кратке вегетациjе често се гаjи и као пострни усjев. Кратка вегетациjа омогућава да се ова биљка гаjи на оним надморским висинама и географским ширинама гдjе се други усjеви не могу гаjити. Такође се у неким земљама послиjе п челиње паше заорава као зеленишно ђубриво.

Постоjи неколико сорти хељде, од коjих се наjвише узгаjаjу, Mancan, Manor и Крупна америчка (Giant American).

Плодоред: Хељда слабо подноси гаjење у монокултури. Због кратке вегетациjе наjчешће се гаjи као пострни усjев, а наjбоље успиjева након окопавина и jедногодишњих легуминоза. Као предусjев jе веома добра, jер своjим густим стаблом и брзом вегетациjом потискуjе корове, тако да после ње парцела остаjе чиста, без корова. Обрада земљишта: Ако се хељда гаjи као главни усjев, основна обрада се изводи у jесен, на дубини око 25 цм., док се за пострну сjетву обрада изводи плиће, 12-15 цм. Предсjетвена припрема (култивирање и дрљање) се изводи на дубини 6-10цм уjедно са уношењем минералних ђубрива у прољеће, пред сjетву.

Ђубрење: Боље од свих житарица, хељда успиjева на мање плодним земљиштима. На плодним земљиштима се не ђубри директно. На таквом земљишту може до ћи до претjераног вегетативног раста биљке, што за посљедицу има полиjегање и веома мали броj опло ђених цвjетова. Нарочито jе битан ниво лакоприступачног азота (Н) у земљишту. Ориjентационе количине NPK ђубрива за исхрану хељде се крећу 40 до 80 кг азота; 25 до 130 кг фосфора; 30 до 60 кг калиjума. Уколико jе усjев слабиjег пораста може се извршити и jедно прихрањивање након поjаве првог цвиjета или у фази пуног цвjетања.