<p>Модерно опремљено погон за прераду житарица у интегрална брашна у Драговољићима – Никшић</p>

Модерно опремљено погон за прераду житарица у интегрална брашна у Драговољићима – Никшић / -Бранко Ћетковић

Стране инвеститоре привући органском хељдом

Можемо, имамо потенцијала, али то не може да се ради са позиције савјетника у Министарству пољопривреде, него би требало лично министар да се укључи у комуникацију и самим својим присуством да значај и пројекту и страним, потенцијалним, инвеститорима - оцијенио је Бранко Ћетковић, из Дирекције за савјетодавне послове у биљној производњи.

Прича о производњи житарица у Црној Гори не смије и не треба да се сведе на производњу пшенице као сировине за производњу хљебног брашна у индустријским млиновима који се налазе у Спужу и Никшићу, каже дипл. инж. прехрамбене технологије Бранко Ћетковић, из Дирекције за савјетодавне послове у биљној производњи.

Свакако треба настојати произвести што више пшенице, каже Ћетковић, као сировине за индустријске млинове и тражити начин да се тај вид производње додатно субвенционише како би се смањио увоз.

- Не треба заборавити да постоје и друге житарице, чијом прерадом се добијају брашна која све више у исхрани потискују бијело брашно, односно бијели хљеб. Овдје мислимо на раж, хељду, овас, јечам, спелту, кукуруз ... - каже Ћетковић.

Да имамо велике потенцијале и привредне шансе за овај сегмент пољопривредне производње и прераде увјерили су нас, подсјећа наш саговорник, прије 10-ак година, представници једне компаније из Италије – водећег произвођача у свијету безгултенских смјеша.

Велике промјене у начину исхране данашњег човјека

Тренд развоја друштва прати и развој прехрамбене индустрије као начина прераде житарица.

- Данас, у високо развијеним земљама и са начином живота савременог човјека који све мање има физичке активности, као основна храна доминирају разне врсте житарица и њихови производи. Бијели хљеб је тешко наћи и углавном доминирају производи на бази пуног зрна жита (мијешани хљебови, разна пецива посута сјеменкама, хљебови добијени мијешањем разних врста житарица). То говори о великим промјенама у начину исхране данашњег човјека. Повећава се унос влакнастих материја а смањује унос калорија...- каже Ћетковић.

- Компанија има погоне за производњу безглутенских смјеша, у неколико земаља Европе и Америке. Били су наши гости и обишли смо са њима подручје Колашина и Бијелог Поља. Тада су показали интересовање за 500 тона хељде годишње. Комуникација са њима обновљена је 2020. године, непосредно пред пандемију корона вируса. Послали смо им узорке хељде пољопривредног произвођача Жељка Мацановића, из Глибаћа, код Пљеваља, и били су задовољнио параметрима квалитета. Пандемија је прекинула комуникацију коју свакако треба наставити. Још су заинтересовани за сарадњу са нама - каже Ћетковић.

Он додаје да је ово свакако примјер који говори пуно.

- Можемо, имамо потенцијала, али то не може да се ради са позиције савјетника у Министарству пољопривреде, него би требало лично министар да се укључи у комуникацију и самим својим присуством да значај и пројекту и страним, потенцијалним, инвеститорима - оцијенио је Ћетковић.

Органски овас тражен у Њемачкој, хељда у Италији

- Ова група производа реализоваће се на тржишту Црне Горе у малопродаји, пекарској индустрији и кроз хотелску туристичку понуду. Такође се отвара могућност извоза ових производа кроз туристичку понуду или у земље окружења и шире. Примјера ради, органски произведени овас тражен је у ергелама Њемачке, а органски произведена хељда у Италији.

У сусрет могућој реализацији сарадње са странцима, Ћетковић каже да су већ урађени идејни пројекти за изградњу и опремање објеката за прераду специфичних врста жита.

- Планиране локације су Глибаћи у општини Пљевља – за овас и хељду и Требаљево у општини Колашин – за раж, јечам и пшеницу. Међутим, даље од идејних пројеката нисмо одмакли јер нисмо ''нашли'' инвеститора - каже Ћетковић.

Дакле, треба увећавати и површине под житарицама, додаје инжењер, јер су оне основа сировинске базе за добијање других прехрамбених производа (интегрална брашна, безглутенски производи, готове смјеше, мусли, пахуљице).

- Ови производи, у исхрани значајно супститушу основну животну намирницу хљеб (односно хљебно брашно). Сјетвом и производњом ових житарица, Црна Гора може бити препозната као дестинација која тржишту окружења нуди квалитетну и природну храну или сировину, из које савременим поступцима прераде ништа неће бити одузето (интегрална брашна разних житарица) или као сировину за производњу хране која има или нема одређене хранљиве састојке карактеристичне за одређени тип исхране или као превенција од разних болести. Примјер, безглутенске смјеше као исхрана особа које не подносе глутен из житарица, и за коју је основна сировина хељда или производи од хељде - истиче Ћетковић.