Браћа Милош и Предраг Рашовић на породичном газдинству у Љајковићима у Зети ових дана прољећа имају посла на претек, од сијања расада, пикирања, преко чишћења њива од остатака претходне културе, до фрезирања и ђубрења. Прије кише успјели су да посаде кромпир, бијели и црни лук, црмнички лук, да посију цвеклу и бундеве, а уз то су постављали и системе за наводњавање и малч- фолију.
-Пут од сјемена до финалног производа је дуг и пун изазова, брат и ја смо у том послу тимски, тако да све стигнемо уз договор. Посијали смо расад, имамо разног поврћа парадајза, паприка, патлиџана, блитве, салате, целера, першуна, посијали смо и зачинско биље, босиљка... све је у фази раста. А ту је и неизоставни таи-чили, (тајландска љута папричица), ове године имамо двије врсте, а ново у понуди су "Habanero roso" папричице за мераклије, каже Предраг Рашовић. Специјалност "Газдинства Рашовић" су и јагоде, које су посадили још у августу, од када их редовно наводњавају и брину о њима, како би спремне дочекале зиму.
- Кад презиме, слиједи чишћење јагода од старог лишћа, које смо ми обавили почетком марта, па наводњавање и ђубрење. Биљка је тренутно у фази интезивног раста, а има и по неки цвијет, можемо рећи да јој јако прија топлота и ако наставе топли и сунчани дани, очекујемо прву бербу крајем априла- почетком маја, каже Милош Рашовић.
Ове сезоне нису конкурисали за финансијску подршку, јер су рачунали на најављену помоћ Министарства пољопривреде газдинствима, али, кажу, до сада нису ништа добили, нити знају шта ће од тога бити. Свјетска економска криза и њих погађа, као и све произвођаче.
-Ђубрива, супстрати и остале ствари су веома поскупили, а од њих зависи цијена коначног производа. Пред нама је тешка година, како за призвођаче, тако и за купце, па савјетујемо грађане да подрже домаће произвођаче, јер без домаће производње нема будућности, кажу браћа Рашовићи. Они су уз подршку родитеља у производњу кренули 2010. године, најприје са јагодама, а затим су поступно ширили узгој поврћа како на отвореном, тако и у пластеницима. Сопственим средствима развили су производњу на 2500 квадратних метара обрадивог земљишта и на 500 квадрата пластеника. Њихово поврће и воће, као и расади, препознатљиви су и на которској пијаци, гдје се могу видјети пијачним даном, у суботу.