Трешње и вишње управо су прецвјетале / -М.Д.П.
31/05/2022 u 16:35 h
Mirjana PopovićMirjana Popović
Preuzmite našu aplikaciju
Pratite nas na
Pridružite nam se na viber community
Pratite nas
i na telegram kanalu
Pratite nas
i na WhatsUp kanalu
StoryEditor

Др Бошко Оџа пацијенте замијенио његом воћа и поврћа

Хирург у пензији Бошко Оџа прије неколико година почео је интензивније да ради на породичном имању на Прчању, које је заједно са братом наслиједио од родитеља. Око куће је, тик уз обалу, формирао повртњак и лијеп воћњак, који бехаром у прољеће привлачи пажњу пролазника, како копненим, тако и морским путем.

Све ради одговорно, с љубављу и пажњом, као што је некада радио са пацијентима, само што је сада рад са биљем много опуштенији и креативнији. Поријеклом са Прчања, завршио је Которску гимназију, дипломирао на Медицинском факултету и након специјализације запослио се у болници у Пријепољу, гдје је радио 40 година. Пензионисао се прије двије године и каже да му је првих мјесеци било јако тешко, недостајао му је свакодневни посао у болници, док није схватио да мора даље. Живи са супругом, имају одрасле кћерку и сина, двије унуке, чијем се доласку радује, а они имају привилегију да уживају у "малом рају" који им је отац и дјед створио.

Пажњу привлачи каскадни воћњак, чиме је максимално искористио стрму конфигурацију земљишта иза куће, цвјетне жардињере, те јагоде занимљива иновација у садњи овог воћа у дворишту. Бошко нам објашњава да је то обична пластична цијев која се зареже на 20 см, феном се загрије отвор и у њега убаци флаша, којом се отвор прошири. Потом се цијев постави у већу саксију, напуни земљом и у отворе се посаде јагоде, а може и цвијеће.

- Истина, може се на пијаци купити и конзумна јагода, али љепота је кад ујутру устанем, прошетам вртом и кад има која јагода, уберем, исто и супруга воли кад се љети врати са купања, да убере смокву са гране. Имам и мандарине, наранџе, лимуне, трешње, вишње, нар, ту је и артичока, цикорија, жућеница, раштан, салата, а недавно сам посадио и чери парадајз. У задње четири године посадио сам 75 биљака, а пошто од дјетињства највише волим трешње, њих имам 13. Волим да радим у врту, кад је лијепо вријеме по цијели дан налазим посла, у осам сати увече толико сам уморан да заспим чим сједнем у фотељу. Ово је мој рај, утолико што не морам да будем на друштвеним мрежама, нити да гледам телевизију, ни да се бринем шта се догађа у околини. Раније сам се бавио спортом, а сада сам своју стваралачку енергију посветио узгоју биља, пацијенте сам замијенио његом воћа и поврћа - каже доктор Оџа.

image

Бошко Оџа посадио воћњак у каскадама

-М.Д.П.

У почетку је, додаје, насумице садио све што су му пријатељи поклањали, а онда је почео да планира садњу у простору. Пријатељи из Пријепоља, гдје је живио четири деценије, давали су му трешње, малине, али пошто је прије пензионисања долазио на свака три мјесеца у Прчањ, онда није било кога да то гледа и воћке би се осушиле. Остајао би овдје по 15 дана и чекала га је работа – окопавање, кошење, ограда, те није имао времена да истражује по интернету и да консултује агрономе о начину како се биљке његују. Учио је из сопственог искуства.

- Воћке траже његу, а ја сам то научио на својим грешкама. Мислећи да трешњама треба прихрана, претјеривао сам са додавањем ђубрива, које сам стављао тик уз стабло, и тако сам неколико њих уништио, јер трешње не трпе пуно гнојива. Прошле године на мојим трешњама је било по десетак трешања, а трешње код брата, који их није гнојио, давале су по пет килограма плода. Онда сам мало "гуглао" и видио да професионалци у Војводини на хектар воћњака трешања потроше стотињак килограма ђубрива, а ја сам на десет стабала потрошио 15 џакова стајског ђубрива. Размишљао сам као хирург, ако биљкама треба храна, ставићу је што ближе коријену - рукама сам разгртао земљу око стабла и стављао ђубриво уз стабло, а то је било погрешно. Онда се неколико трешања које су дотад рађале, једноставно осушиле. Поучен тиме, ове године ниједну воћку нисам ђубрио, јер гнојиво почиње да испушта хранљиве материје тек послије годину-двије, подијелио је своје искуство доктор Бошко.

Болест "медне росе" и биљних ваши које испијају сокове из листова и коре стабла цитруса напала је и старије саднице лимунова и мандарина које су посадили Бошкови родитељи прије 40 година.

- Прскао сам агруме свим врстама уља (плавим, бијелим, црвеним), кречио стабла, чак сам скидао један по један обољели лист и спаљивао их, да би потом избили здрави млади листови, али ни то није помогло, штеточине су се опет вратиле. Примијетио сам да младе саднице боље реагују на прскање и да су отпорније од ових старијих цитруса - искуство је доктора Бошка Оџе.

М.Д.П.

Pratite nas na
Pridružite nam se na viber community
Pratite nas
i na telegram kanalu
Pratite nas
i na WhatsUp kanalu
26. oktobar 2024 16:57