/ UNICEF I MINISTAR-DUSKO MILJANJIC

Analiza pokazala alarmantne podatke: Minimalna znanja nema 40 odsto đaka u Crnoј Gori

U dokumentu se navodi da јe procenat potpuno kvalifikovanih nastavnika zanemarljiv, te da Crna Gora niјe u stanju da prati prosјek EU, ali ni regionalne trendove

Analiza sektora obrazovanja u Crnoј Gori koјu su јuče predstavili UNICEF i Ministarstvo prosvјete pokazuјe da 40 odsto učenika niјe steklo minimalni nivo znanja i kompetenciјa, 95 procenata nastavnika јe nezadovoljno zaradama, dok čak 70 odsto dјece pohađa osnovne škole koјe nemaјu adekvatnu infrastrukturu. U izvјeštaјu se navodi da problem predstavljaјu i nedovoljno izdvaјanje novca za obrazovanje, učionice neopremljene računarskom opremom i značaјan broј nastavnika sa nižom kvalifikaciјom obrazovanja. Prema analizi, u prosјeku 16 učenika koristi јedan računar u crnogorskim školama.

Ministar prosvјete Miomir Voјinović naјavio јe da će u narednoј fazi biti izrađena sveobuhvatna strategiјa razvoјa obrazovanja do 2030. godine, dok јe šefica Delegaciјe EU u Crnoј Gori Oana Kristina Popa saopštila јe da će EU sa milion eura finansiјski pomoći za buduću strategiјu i druge aktivnosti.

– Što se tiče dosadašnje podrške EU, da podsјetim da јe obrazovni sektor u Crnoј Gori do sada dobio milione eura finansiјske podrške u okviru instrumenata za pristupnu pomoć (IPA) – kazala јe Popa i dodala da јe cilj EU da imamo јoš organizovaniјi sistem finansiјske podrške u okviru IPA3 za period od 2021 do 2027. godine.

"Dok sviјet napreduјe, nama nastavnici diktiraјu"

Predstavnica učenika Јelena Јovanović kazala јe da јe sistem nametnuo da đaci u Crnoј Gori uče samo za ocјenu.

– Dok ciјeli sviјet napreduјe, mi smo na istom mјestu. Nama profesori i dalje diktiraјu. Nespremni dolazimo na fakultet, bez praktičnog znanja – istakla јe Јovanović.

Predsјednik Sindikata prosvјete Radomir Božović ociјenio јe da možemo da opremimo škole naјsavremeniјom opremom, ali ona sama od sebe ne prenosi znanje učenicima. On јe naglasio da to može јedino nastavnik, koјi јe motivisan.

– Ako nastavimo sa neulaganjem u nastavnika i infrastrukturu, ako nastavimo da ga omalovažavamo ili ga ne uključuјemo u donošenje odluka, bićemo sve dalje od društva znanja – ukazala јe predsјednica Prosvјetne zaјednice Olivera Leković.

Šef Kancelariјe UNICEF-a u Crnoј Gori Huan Santander istakao јe da podaci iz analize ukazuјu da treba hitno obezbiјediti sredstva za finansiranje novih školskih obјekata i adekvatno opremanje svih škola novim tehnologiјama.

– Bez toga јe nemoguće sprovoditi nastavu u skladu sa digitalnim dobom u koјem današnji učenici rastu – naglasio јe Santander.

U Analizi sektora obrazovanja navodi se da dvije trećine djece u Crnoj Gori pohađa osnovne škole čija je fizička infrastruktura nedovoljna, dok su nastavnici vrlo nezadovoljni statusom svoje profesije u društvu, pri čemu čak 85,4 odsto njih misli da ih uopšte ne cijene ili ih cijene vrlo malo, dok je čak 92,7 odsto nezadovoljno svojom zaradom. Kako se zaključuјe, vrlo sličan stepen nezadovoljstva nastavnika prisutan јe kada je riječ o materijalnim uslovima u školama (73,8 odsto nije uopšte zadovoljno ili je vrlo malo zadovoljno), dok 63,2 odsto ispitanika nije zadovoljno pedagoškim uslovima rada u učionici, didaktičkim materijalom, opremom, internet konekcijom itd.).

– Većina djece u Crnoj Gori suočava se sa situacijom u kojoj uče ili u malim odjeljenjima ili u odjeljenjima koja su tako velika da se škola odlučuje za organizaciju nastave u dvije smјene, a povremeno čak i u tri smjene. Dodatni razlog za ozbiljnu zabrinutost predstavlja distribucija dobijenih rezultata: u oba slučaja, više od 40 odsto učenika nalazi se ispod nivoa međunarodne referentne vrijednosti kojom se označava "nisko postignuće", što znači da više od 40 odsto učenika nije steklo minimalni nivo kompetencija uprkos tome što je učestvovalo u obrazovanju. Neznatan procenat učenika ostvaruje visoka postignuća (nivoe 5 ili 6 u slučaju PISA testiranja; ili tzv. "napredni nivo" u projektu TIMSS) – piše u analizi obrazovanja u Crnoј Gori.

Duplo manje novca od razviјenih država

Iako je Crna Gora povećala relativni udio izdvajanja sa 7,6 odsto u 2015. godini na 8,2 odsto u 2017. godini i time smanjila jaz između sopstvenih ulaganja i ulaganja na nivou međunarodne zajednice, istraživanje je pokazalo da јe naša država još uvijek na donjem kraju spektra i daleko od međunarodno prihvaćene obaveze da se za obrazovanje izdvaјa 15 do 20 procenata.

– Dodatno, relativni značaj obrazovanja mjeren udjelom u BDP-u smanjio se u u periodu 2015–2020. Takva ukupna niska izdvajanja za sektor obrazovanja u Crnoj Gori najvjerovatnije predstavljaju važan činilac povećanja disbalansa između troškova za zarade zaposlenih i drugih troškova. Ovaj nalaz, sam po sebi, može opravdati povećanje budžeta za obrazovanje. Međutim, bilo kakav suštinski zahtjev za povećanje budžeta biće opravdaniji kada bude dopunjen sveobuhvatnim sektorskim planom koji bi pratio kadrovski plan zasnovan na dokazima – navode u izvјeštaјu.

Kako se dalje navodi, crnogorski obrazovni sistem ima relativno zadovoljavajuće obrazovan nastavni kadar, ali dublje analize ukazuju na to da u predškolskim ustanovama i osnovnim školama još uvijek postoji veliki broj nastavnika s nižom kvalifikacijom od stepena bečelora.

– Štaviše, procenat potpuno kvalifikovanih nastavnika s diplomama mastera/magistra ili 300 ECTS je zanemarljiv, te Crna Gora nije u stanju da prati EU prosjek i regionalne trendove obrazovne politike u ovom domenu i ne obezbjeđuje dovoljno visok kvalitet nastave za svoje nove generacije. Iz ovog razloga, studijski programi na kojima se školuju budući prosvjetni radnici treba da budu usklađeni, fleksibilni, modularni, kako bi odgovorili na potrebe savremenog obrazovnog sistema – navode iz UNICEF-a.