Агенција за спречавање корупције (АСК) утврдила је у другом кварталном извјештају да је приступ банковним рачунима дало 52,1 одсто јавних функционера и државних службеника који имају обавезу пријављивања извјештаја о имовини и приходима. Обавезу подношења извјештаја о имовини и приходима има преко 6.000 функционера и службеника, што значи да сваки други, односно око 3.000 њих није дало дозволу да им се контролише конто у банкама.
Сарадник на програмима у Центру за грађанско образовање Василиjе Радуловић каже да је чињеница да по Закону о спречавању корупциjе jавни функционер ниjе обавезан дати сагласност АСК за приступ подацима на рачунима банкарских и других финансиjских институциjа, што значи да функционери коjи не даjу сагласност тиме не крше закон. Међутим, како истиче, то што обавеза не постоjи не значи да не може бити добра воља функционера, али и порука да се досљедно залажу за транспарентност.
– Пошто jе наша политичка култура недовљно развиjена и користе се све корисне празнине у законима, ЦГО jе и раниjе указивао да су потребне измjене Закона о спречавању корупциjе, а jедна од тих измjена би могла адресирати и то питање. Наравно, увид у банкарске рачуне, у случаjу да се учини обавезаним за све jавне функционере, мора бити уз обезбjеђење заштите ових података у складу са међународним стандардима како не би дошло до њихове злоупотребе – истакао је Радуловић.
Ово jе, свакако, како каже, примарно питање односа према транспарентности и указуjе да су jавни функционери гласни у неком уопштеном залагању за успостављање транспарентности, а у пракси невољни да даjу сагласност надлежноj Агенциjи да изврши увид у њихове банковне рачуне. И важно jе нагласити jедно – ово jе тачка на коjоj се налазе функционери из различитих структура и политичко-идеолошких профилациjа, укључуjући и неке из руководства те исте Агенциjе.
Према оцјени Веска Пејака из Алтернативе Црна Гора, онај ко крије рачуне, а јавни је функционер или службеник, показује да не поштује транспарентност. Каже да је у неким земљама, као на примјер у Шведској, могуће приступити рачуну сваког грађанина, не само политичара.
– Не би требало да буде таjна колико ко зарађуjе и коjу имовину има. Зашто би крили колико ко има имовине! Ниjе срамота немати или имати, срамота jе и кривична одговорност на коjи начин су неки људи стекли то што имаjу. Сви ми смо 90-их година стартовали са скоро истом имовином. Скоро свима нама су родитељи можда оставили стан као насљедство. Одjедном неки поjединци на jавним функциjама имаjу стотине милиона, станове на приморjу, викендице, барове, зграде... Од чега?! Док су наши родитељи примали плате од двиjе њемачке марке, они су трошили флаше вискиjа коjе коштаjу по неколико стотина марака! Шта се бре сви нешто лажемо и све увиjамо у "политичку коректност"?! Лопов jе лопов, не може бити "контроверзни бизнисмен" – каже Пејак.
Он истиче да људи треба да знаjу да нема повратка на старо.
– Ако све нелегално не буде одузето, нећемо имати од чега да живимо. Зато треба одузети све што jе нелегално стечено и распродати. Или дати у хуманитарне сврхе. Што се тиче функционера коjи не даjу приступ своjим рачунима, не треба им исплаћивати плате на рачуне, jер су можда повезани са рачунима са коjих се пере новац! То може таj државни орган повезати са том активношћу. Треба их одмах отпустити – сматра Пејак.
