Црногорски функционери показују све мање спремности да им Агенција за спречавање корупције (АСК) контролише банковне рачуне, а у прилог томе свједочи и податак да је у току прошле године приступ рачунима код пословних банака и других финансиjских институциjа дозволило 50,10 одсто функционера.
У АСК-у наводе да према стању из електронске базе података, обавезу достављања извjештаjа о приходима и имовини има 4.778 jавних функционера и 1.570 државних службеника.
Поређењем ранијих података долазимо до чињенице да се из године у годину број функционера који су спремни да дозволе контролу рачуна смањује. Тако их је 2020. године било 53,5 одсто. Представници АСК-а су у периоду када је том институцијом управљао Сретен Радоњић наводили да им jе око 80 одсто функционера дало сагласност за контролу банковних рачуна, међутим, 2018. године таj проценат jе званично био 70 одсто, да би 2019. године пао на 60 одсто.
Агенциjа континуирано, на дневном нивоу, врши ажурирање података о jавним функционерима и државним службеницима према подацима из Службеног листа Црне Горе, обавjештењима обвезника закона, као и дописима државних органа.
Од најистакнутијих функционера предсједник државе Мило Ђукановић никада није дао сагласност за контролу рачуна, за разлику од највиших представника власти формиране после 30. августа 2020. године.
Наиме, одлазећи премијер Здравко Кривокапић дао је дозволу за контролу рачуна, као и потпредсједник Владе Дритан Абазовић, али и бивши предсjедник Скупштине Алекса Бечић.
Према ријечима Инес Мрдовић из Акције за социјалну правду, оцјењује да то што се сваки други функционер опредијелио да крије рачуне показуjе jедан непримjерен и бахат однос представника власти коjи користе "рупе" у закону да сакриjу оно што посjедуjу.
– Бивша власт, чиjи су се истакнути поjединци, током минулих година и децениjа енормно богатили, управо jе креирала законска рjешења, коjа функционерима даjу могућност да сами одлуче да ли ће дати одобрење за увид у своjе банкарске рачуне. То jе потпуно парадоксално. Како ћете утврдити колико неко има новца на банкарском рачуну, ако немате механизам контроле банкарских рачуна. Не видим да jе ово питање ни у фокусу челних људи АСК-а, нити да су се нешто одлучниjе залагали за измjену овог законског рjешења. Напоменућу да jе Акциjа за социjалну правду прошлог септембра доставила Скупштини Црне Горе сет препорука за унапређење Закона о спречавању корупциjе, а jедан од предлога jе био да увид у банкарске рачуне буде обавеза за функционере. Ипак, никаквих помака нема у том смислу – изјавила је за "Дан" Мрдовић.
Замjеник програмског директора НВО Грађанска алијанса Зоран Вуjичић каже да иако jе прошло више од шест година од рада, АСК забрињава податак да jе свега половина jавних функционера дало сагласност за контролу своjих рачуна.
– Ако се узме у обзир да jе тенденциjа да се оваj броj смањуjе, то показуjе jедну врсту неповjерења коjу jавни фунционери имаjу у рад саме Агенциjе. Да ли jе то из разлога што се броj jавних функционера коjи су прекршили закон повећао управо кроз провjеру њихових банковних рачуна или нешто друго, али реакциjа ниjе примjерена.Иако ово ниjе законска обавеза и сагласност на увид даjу сами jавни функционери, ово jе jедан неодговоран однос коjи jавни функционери сами имаjу и шаљу лошу поруку грађанима да не треба да вjеруjу институциjама система. Агенциjа са своjе стране мора спровести додатне едукациjе, као и jачање свиjести о свим аспектима обавеза jавних функционера – рекао је за "Дан" Вујичић.
