Око 670 просвјетних радника који на посао путују ван мјеста пребивалишта, у више наврата су захтијевали од Владе и Министарства просвјете, науке, културе и спорта да ријеше проблем у вези са плаћањем превоза који им је укинут 2005. године. Оливера Лековић из Просвјетне заједнице којој су се овим поводом обратили наставници истиче за "Дан" да радници од ионако малих примања свакодневно издвајају новац за карту до школе. Појашњава да на сјеверу има случајева да њене колеге о свом трошку дневно пређу и по 160 километара како би омогућили школовање ученицима који наставу похађају у подручним одјељењима у селима.
– Захтjевом за плаћање превоза краjем децембра 2020. године Министарству просвjете, културе, науке и спорта, као и Синдикату просвjете, обратила се група наставника коjа свакодневно путуjе на релациjи Никшић–Подгорица–Никшић. Том приликом доставили су и петициjу са именима 110 наставника, а до данас им ниjе одговорено нити дат икакав наговjештаj да ће се оваj проблем размотрити и риjешити. Након разочарења jер их нијесу уважили у ресорноом министарству и Синдикату просвjету као и због све лошиjег стандарда коjем jе посебно доприниjело велико поскупљење горива, ови наставници су се обратили Просвjетноj заjедници, удружењу просвjетних радника коjе jе основано са циљем да се унаприjеди квалитет образовања и побољша статус наставника у нашоj земљи. Подржали смо њихове захтjеве jер сматрамо да и ми наставници као и остали имамо право на плаћени превоз. Више од 15 година ускраћуjе нам се право на превоз и тиме додатно оптерећуjу скромне плате, а породице наставника доводе у статус социjално угрожених. Велики броj наставника заправо прима плату мању од просjека jер дио даjе за превоз, рачунарску опрему, копирање, разна наставна средства... Због свих ових разлога, позвали смо све наставнике у Црној Гори коjи путуjу да подрже ову инициjативу. У кратком року jавило нам се jош стотине наставника (неки путуjу и по 160 км дневно), тако да сад имамо допуњен списак са 670 колега – истиче Лековићева.
Она каже да су захтjев за регулисање превоза просвjетним радницима, заjедно са списком колега, испред НВУ Просвjетна заjедница Црне Горе 29. октобра 2021. године упутили Влади Црне Горе, Скупштини, министарки Весни Братић и в.д. предсjедникА Синдиката просвjете Славки Бошковић.
– У захтјеву смо од надлежних тражили да озбиљно схвате незавидну ситуациjу професора и да jе бар диjелом ублаже тако што би буџетом за наредну годину предвидjели плаћање превоза умjесто да као досад одваjамо своj новац за то. Такође, тражено jе и да се право на превоз прецизниjе и jасниjе дефинише у законским актима да не би као досад имали разна тумачења и злоупотребе, испразне изговоре. За ових скоро три седмице откад смо им се последњи пут обратили, jедино нас jе удостоjио одговора генерални секретар Скупштине упућујући нас да се обратимо Влади Црне Горе (што смо већ урадили) и да ће Скупштина, у складу са своjим ингеренциjама, посебну пажњу посветити доградњи постоjећих законских рjешења у вези са радним правом. Питање је зашто се jош увиjек не оглашаваjу и из осталих институциjа и зашто jош увиjек немамо одговор или бар наговjештаj да ће риjешити проблем – каже Лековићева.
