Наjвећи изазов у наставку приступних преговора Црне Горе са Европском униjом (ЕУ), у контексту поглавља 23 и 24, биће стабилизациjа прилика у земљи, оциjенио jе заштитник људских права и слобода Синиша Бjековић.

Он jе агенциjи МИНА, на питање колико су приступни преговори са ЕУ за протеклих девет година утицали на област људских права и слобода, рекао да jе притисак на jавни сектор и све друштвене актере свакако био константан.

„Хтjели не хтjели, правили смо кораке наприjед. То се уосталом види и из процеса напретка“, додао jе Бjековић.

Како jе казао, врло jе сложено питање да ли jе то довољно да оправда потрошених девет година.

„Рекао бих да смо у неким областима видно напредовали, док су друге остале неразвиjене или смо чак стагнирали“, рекао jе Бjековић.

Према његовим риjечима, када jе у питању систем људских права генерално, он jе у очигледном помаку наприjед, наjвише на законодавном нивоу.

„Међутим, када погледамо статус поjединих друштвених група, рекло би се да њихов положаj говори да jе требало учинити знатно више на њиховом оснаживању да остваре сва права и слободе jеднако као и други чланови друштва коjи су у релативно повољниjем положаjу“, навео jе Бjековић.

Он jе поjаснио да ту, приjе свега, мисли на особе са инвалидитетом, жртве насиља у породици, ромску и египћанску популациjу, ЛГБТИQ заjедницу, старачка домаћинства и нарочито жене у сеоским подручjима, као и на дjецу из социjално рањивих група.

Посебно jе, додао jе Бjековић, пандемиjа утицала на даљу стагнациjу економских и социjалних права, повећање незапослености и отежан приступ тржишту рада.

На питање шта из дjелокруга своjе надлежности види као наjвеће изазове у наставку преговора, у контексту поглавља 23 и 24, он jе казао да jе, без сумње, то и даље имплементациjа права, односно људских права и слобода, коjа jе, како jе навео, слабиjа карика система према броjним показатељима.

„Осим тога то jе, рекао бих, и боље коришћење ионако недостатних кадровских ресурса, улагање у младе и њихово знање, а приjе тога пронаћи начин да се мотивишу и проjектуjу своjу будућност у своjоj земљи“, рекао jе Бjековић.

Он jе казао да jе имао прилике да посjети земље коjе су политику према младима препустиле стихиjи и доживjеле крах у планирању будућности.

„Коначно, мислим да ће наjвећи изазов бити стабилизациjа прилика у земљи, jер се сада здушно трудимо да наjвише сами себи загорчамо живот, толико да нам други (не)приjатељи и не требаjу“, додао jе Бjековић.

Он jе упозорио да генерално политичке и друштвене прилике, односно нестабилност, могу веома утицати и на област људских права.

„Овдjе jе риjеч доста скупа роба, а предрасуде, пизма и суjета jош скупља. Увиjек смо више окренути - не прошлости, него оном што не доноси ништа ново у квалитативном смислу“, казао jе Бjековић.

Он jе рекао да често размишља и о људскоj природи, и да га асоциjациjа увиjек вуче на дjецу коjа, како jе навео, не држе мржњу у себи дуже од тог jедног трена у коjем влада отпор према људима, и већ у сљедећем су спремна за игру као да се ништа ниjе десило, jер jе оно приjе тога већ прошлост.

„Посматраjући одрасле, често помислим да им фали мало тог дjетињег смисла и разума, можда би били бољи“, додао jе Бjековић.

Он jе казао да jе то његово искуство саткано, поред осталог, и на раду са дjецом „све док не почне да их преокупира свакодневни талог друштвених збивања и дневна политика“.

„И, коначно, када има разумиjевања и толеранциjе ни људска права нису недостижна. Напротив“, истакао jе Бjековић.

Коментаришући чињеницу да Црна Гора тренутно нема министра правде, људских и мањинских права, предсjедника Врховног суда, врховног државног тужиоца, Судски савjет, двоjе судиjа Уставног суда, као и обуставу рада адвоката, он jе рекао да све то може утицати на остваривање права и слобода грађана.

„Свакако да може. То jе, уз институциjу Омбудсмана, крвоток система заштите људских права и слобода у држави“, прецизирао jе Бjековић.

Према његовим риjечима, иако се више говори о носиоцима наjвиших функциjа, а не самим институциjама, логично jе да недостатак на кључним кадровским позициjама може угрозити њихово стабилно функционисање.

Бjековић jе казао да би о неком катастрофичном закључку било преурањено говорити, jер у тим институциjама има људи коjи часно и савjесно врше своjу дужност и доприносе очувању свих ресурса.

Ипак, како jе навео, извjесно jе да мора започети диjалолог о максимуму сагласности за рjешење настале ситуациjе, jер би свако друго размишљање довело у питање зрелост jедне државе и друштва и свих њихових актера у 21. виjеку.

„Уколико тога не буде, ниjе на Омбудсману да предвиђа исход, али не видим ништа добро без минимума друштвеног договора коjи су неки приjе нас постигли jош приjе 300 и више година. Ако смо до тога дошли, онда треба да се спремимо и за посљедице коjе сигурно неће бити безначаjне“, упозорио jе Бjековић.

Он jе казао да су, са становишта институциjе Омбудсмана, те институциjе дио jединствене структуре државних органа, коjи мораjу хармонизовати и примиjенити jединствене стандарде људских права заjедно са њом.

„Jер би било погубно да у jедноj држави имамо различите кровне стандарде у заштити људских права“, додао jе Бjековић.

Коментаришући наводе да jе Институциjа Омбудсмана унутар себе оштро сподиjељена на различите области рада, и да практично постоjе “четири институциjе у jедноj”, Бjековић jе казао да jе био прилично затечен том изjавом jер, како jе навео, своjим наjвећим дометом сматра атмосферу повjерења и тим коjи jе створен унутар институциjе.

Према његовим риjечима, очигледно jе некоме пало на памет да његову изjаву о финансирању институциjе на четири равноправна диjела коjи функционишу на равноправноj и подиjељеноj основи, злоупотриjеби за jедну такву констатациjу.

„Уосталом, рећи ћу вам оно што су нам рекли и у скупштинскоj расправи, jавно и отворено, али и наши међународни партнери – да смо створили тим и да чувамо тако успостављено jединство институциjе, поред осталог, jер jе немогуће оштро одвоjити поjедине секторе и њихову надлежност“, рекао jе Бjековић.

Он jе казао да jе ту већ довољно дуго да са сигурношћу може да проциjени и капацитет и потенциjал институциjе, па чак и поjединаца унутар ње.

„Толико далеко jе од помисли да само jедна особа чини ову институциjу или да се преко ње препознаjе институциjа ко год то био, барем у посљедњих неколико година, да напросто изазива подсмjех, а не озбиљну реакциjу“, навео jе Бjековић.

Како jе казао, да jе то тако свjедочи и детаљ да „врата кабинета никада ниjесу затворена, управо као знак да смо jедна кућа и jедна породица“, додао jе Бjековић.

Он jе казао да тешко да би се могао одржати у другачиjоj атмосфери, jер, како jе навео, послиjе толико година доказивања ниjе изгубио потребу да саслуша колеге коjе носе нову идеjу или бољи резон.

„Чини ми се, чак, да jе протеклих годину и нешто више показало сву оправданост таквог размишљања, уз неподиjељену подршку из мање више свих релевантних кругова. Захвалан сам, мада свjестан да jе хиљаду успjешних пословних потеза мало, у односу на само jедан, да тако кажем, мање успjешан“, закључио jе Бjековић.