Незадовољан просвјетни радник је непријатељ држави који оставља дугорочне последице по цијело друштво, јер не даје максимум у учионици, не производи одличне ђаке и не развија таленте, већ просјечне ученике, оцијенио је за "Дан" предсједник Синдиката просвјете Радомир Божовић. Он истиче да се од просјека не може очекивати већи напредак у друштву, те да држава мора реаговати и показати добру вољу према просвјетарима како би они помогли у њеном развоју кроз свој рад.
– Ми јесмо незадовољни односом државе према нама. Нама је просјечна плата око 550 еура, а ми смо ти који школујемо љекаре, инжењере, судије, тужиоце... Не можете имати задовољног просвјетног радника са таквом платом којег хвата нервоза 15. у мјесецу, ако му дијете затражи новац јер је позвано на неки рођендан и који мора да размишља како ће потрошити сваки цент, па мора да вага да ли да купи патике од 45 еура или 41. Не би ме зачудило да држава намјерно ради на овоме да производи просјечне грађане. Ријетки, на примјер, питају зашто аутомобил ради тако како ради. Просјечан грађанин пита како ради, а онај који је изнад тога пита и зашто. Тај који пита зашто ће сјутра унаприједити тај аутомобил, да он буде бољи, мање троши и слично – каже Божовић.
Он сматра да просвјетни радници заслужују барем исте плате као и љекари, али је свјестан да су симпатије јавности увијек окренуте докторима. Истиче да су љекари лани имали бонусе у вријеме пандемије, док просвјетари морају да подносе тужбе да им се плати њихов рад.
– Нама је годинама плата била испод државног просјека, а у неким државама које су на 100 километара ваздушне линије од нас, на примјер у Италији су око 2.000, да не идем даље. Није то милион колометара, није то друга планета, то је ту у комшилуку. Ангела Меркел је једном када су се љутили љекари, инжењери, судије и тужиоци, зашто просвјетари имају плате као и они, рекла да су то људи који су их научили свему што они знају данас. Значи да није било просвјетних радника, не би било ни љекара и инжењера. Не може се рећи да је просвјетни радник икада имао високу плату. Ми не тражимо ето да будемо плаћенији од љекара, јер су симпатије јавности увијек на њиховој страни, они спасавају животе, али ми ако не лијечимо ми учимо те људе. Треба да та разлика у зарадама буде, највише пола корака, а не као сада да будемо метрима удаљени, метафорички речено. Њима се обећава повећање плате од 30 одсто, а нама 17 то није једнак третман и није у реду – каже Божовић.
Он наводи да ће један од првих корака у његовом мандату бити да започну комуникацију са Министарством просвјете која у последњих годинуу дана није задовољавајућа.
– Ми знамо да је држава у кризи, те не можемо тражити превише када и сами знамо да се сваке године морамо задужити неколико стотина милиона еура. И тих 17 одсто је гест добре воље, показатељ да држава мисли о нама, а то је заиста неопходно. Ако држава не може да нас помогне више кроз плате,могу да нам врате регрес, топли оброк и накнаду за превоз, све оно што нам је укинуто последњих година. Неке државне фирме то имају, зашто смо ми изостављени – каже Божовић.
