Транспарентност министарстава није унапријеђена у првих 200 дана рада појединих ресора, порука је Центра за демократску транзицију (ЦДТ), у саопштењу на тему отворености министарстава.
-Обећање са почетка мандата ове Владе о значајној промјени политике транспарентности на свим пољима још увијек није испуњено. Отвореност и транспарентност је и даље у домену произвољних поступака старјешине органа, а не јасних политика државе. Кјучна препорука Центра за демократску транзицију (ЦДТ) је да министарства морају, уколико желе ићи ка испуњењу обећању датих посланицима и грађанима, значајно промијенити однос према отворености и транспарентности и на систематски начин кренути у њихово повећање-,оцијенила је замјеница извршног директора ЦДТ-а, Биљана Паповић.
Истраживања показују да анализирана министарства у Црној Гори просјечно испуњавају 57.9% критеријума отворености. Најбоље резултате остварују министарства у Сјеверној Македонији са 62%, док министарства у Србији испуњавају 48.7% а у Босни и Херцеговини 30.6% критеријума отворености.
Из ЦДТ-а су за потребе истраживања, по цјелокупном броју параметара отворености, анализирали само министарства која имају континуитет у свом раду у претходне три године.
Министарство одбране испуњава 65.59% критеријума отворености, Министарство унутрашњих послова 63.9%, Министарство здравља 60.24%, Министарство екологије, просторног планирања и урбанизма 57.17%, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде 51.84%, Министарство вањских послова 48.88% критеријума отворености.
Додају и да када је ријеч о новоформираним минстарствима, усљед непостојања историјских података о њиховом дјеловању, степен њихове отворености је мјерен на основу редукованог броја параметара.
-Иако нам ово методолошко ограничење не дозвољава да направимо детаљњу анализу отворености нових министарстава, можемо закључити да су Министарство просвјете, науке, културе и спорта, Министарство капиталних инвестиција, Министарство јавне управе, дигиталног друштва и медија, остварили нешто бољи резултат, док у овом почетном развоју транспарентности за њима заостају Министарство финансија и социјалног старања, Министарство економског развоја, Министарство правде, људских и мањинских права-, саопштила је Паповић.
Паповић додаје да Министарство просвјете, науке, културе и спрота и Министарство екологије, просторног планирања и урбанизма нијесу доставили податке релавантне за ово истраживање што је, како је казала, пракса због које су годинама критиковали и претходну власт.
-Још увијек имамо незадовољавајућу праксу по питању проактивног објављивања информација која су у посједу министарстава. Ово се нарочито односи на једно од, такође, важних обећања нове власти да ће значајно поваћати транспарентност трошења државног новца. Финансијска транспрентност није на задовољавајућем нивоу иако постоје јасно прописане обавезе министарстава у објављивању информација о располагању јавним новцем. И даље не постоји пракса редовног објављивања основних финансијских докумената о планираним и утрошеним средствима, попут годишњих буџета и финансијских извјештаја, планова јавних набавки, позива, одлука и уговора о јавним набавкама-, додаје Паповић.
Оцјенила је да принцип отворене јавне управе укључује и рад на остваривању сарадње са јавношћу.
-Међутим, министарства и даље не планирају комуникацију и односе са јавношћу у оквиру посебних планских докумената. ЦДТ је и раније препоручивао да министарства израде неку врсту комуникационих правила или стратегија јер би то унаприједило начин остваривања комуникације са медијима, организацијама цивилног друштва и у коначном, грађанима. Иако су друштвене мреже су постале неопходан канал комуникације, постоје министарства која их и даље не користе у довољној мери за комуникацију са грађанима- тврди Паповић.
Она је рекла да је на захтјев за слободан приступ информацијама одговорило седам министрстава, три су доставила одговор ван законског рока, а два министарства нијесу одговорила.
ИЗ ЦДТ-а подсјећају да у сарадњи са невладиним организацијама из региона и уз подршку Националне задужбине за демократију, више година уназад развијају и објављују Индекс отворености – аналитички инструмент који пружа вјеродостојну слику о томе колико је извршна власт отворена према грађанима и друштву.
Истраживање је обухватило министарства у Босни и Херцеговини, Црној Гори, Сјеверној Македонији и Србији. Отвореност је мјерена на основу више од 50 методолошки заокружених индикатора.
-Прикупљали смо и анализирали податке на основу претраживања интернет страница, правних прописа и других докумената и упитника који смо упутили министарствима и других извора информисања. Иако мјерење и прикупљање података није обухватило анализу новог сајта који је био у тестној фази, поздрављамо овај корак напријед као важан предуслов повећања транспарентности. Очекујемо да се у најкраћем року подаци систематизују и проактивно објављују и да ово не буде само технички него и суштински напредак-, закључила је Паповић.
