Центар за демократску транзицију (ЦДТ) позива Уставни суд да се у што хитнијем року изјасни о нашој иницијативи за оцјену уставности измјена Закона о локалној самоуправи (ЗЛСУ) тј. о начину на који су одложени локални избори. То је саопштиула Милена Гвозденовић, замјеница програмског директора ЦДТ-а.
Саопштење ЦДТ-а:
Центар за демократску транзицију (ЦДТ) позива Уставни суд да се у што хитнијем року изјасни о нашој иницијативи за оцјену уставности измјена Закона о локалној самоуправи (ЗЛСУ) тј. о начину на који су одложени локални избори.
Начин на који је спроведено одлагање избора није само у супротности са правним поретком већ је, додатно, произвео озбиљну правну конфузију у неколико области нашег правног система и нарушио демократски поредак и правила.
Прије свега, отворено је питање различитог тумачења одлагања избора од стране Државне изборне комисије (ДИК) и Агенције за спречавање корупције (АСК) па за једну институцију изборни процес је прекинут и биће настављен, а за другу се он одвија без прекида.
Даље, како је могуће да иако закон каже да од дана расписивања до дана одржавања избора не смије проћи мање од 60 ни више од 100 дана, овај период заправо траје онолико колико неко други процијени.
Отворено је питање трајања мандата одборницима/цама у општинама у којима су одложени избори, а и трајање мандата предсједника тих општина. На који начин ће бити ријешено њихово продужење њихових мандата и да ли они могу доносити одговарајуће одлуке? Створен је правни вакуум за који нико од надлежних није понудио рјешење, па је на општинама остало да “измаштају” како да ријеше ово питање.
Све што су произвеле овакве измјене закона јесте показатељ апсурдне ситуације у које нас доводе недовољно осмишљене и припремљене интервенције у правном систему.
Шта смо добили овим промјенама?
Аргумент да су ове промјене потребне због јавног интереса и интереса друштва у цјелини претворио се у правни хаос – да ли је конфузија и правна нестабилност јавни интерес – ми мислимо да није.
Аргумент да се ова промјена десила због потребе да имамо успјешнију туристичку сезону претворио се у наметање озбиљних ограничења тој истој сезони – запошљавање је изузетак, потрошња новца је ограничена, као и употреба других ресурса општина, забрањено је рекламирање... Да ли се овим помогло бољој туристичкој сезони – ми мислимо да није. И оно што представља додатни апсурд наше ситуације – све ограничења важе, не само за локалну него и државну власт, па их се и министри и други чиновници морају придржавати.
Шта ће се десити ако Уставни суд чека, не донесе одлуку и остане без кворума и фактички престане да постоји? Да се може десити поновно одлагање локалних избора? Да ли постоје политичке снаге које управо то желе? Знамо да избора не смије бити без заштите изборног права тј. Уставног суда – па нам остаје само да са пажњом пратимо наредна дешавања и начин на који ће политички актери дјеловати.
Надамо се да ће одговорност ипак превагнути над партијским интересом и да ће до краја септембра бити изабране недостајуће судије Уставног суда и да ће на тај начин бити избјегнута потпуна блокада правног система, али и могућност одржавања демократских избора.
Кад политичари крену да се играју са законима баш је Уставни суд брана или устава том понашању. Питање је да ли наш Уставни суд има снаге испуни своју сврху у систему.
Зато их још једном позивамо да одговорним и професионалним понашањем спријече наставак урушавања демократије и нашег правног поретка.
Милена Гвозденовић
Замјеница програмског директора ЦДТ-а
