Фото: ПР Центар / - Фото: ПР Центар
16/07/2021 u 14:08 h
ДАН порталДАН портал
Preuzmite našu aplikaciju
Pratite nas na
Pridružite nam se na viber community
StoryEditor

Церовић: Љекари нам одлазе, аларм за Владу и Скупштину

Предсједница Љекарске коморе Црне Горе, др Жанка Церовић, објаснила је да је љекар који има девет дежурстава у мјесецу, сљедећег дана неспособан за било какву активност

Дисбаланс између труда и награде код болничких љекара је огроман, 95,5 одсто љекара који су радили у КОВИД зони су у професионалном стресу, а смјенски рад је најснажнији фактор који доприноси професионалном стресу и синдрому изгарања на послу (бурноут), јавља ПР Центар.

То је саопштено на прес конференцији Синдиката доктора медицине поводом представљања резултата истраживања “Синдром изгарања на послу љекара током пандемије корона вируса”.

Предсједница Синдиката доктора медицине, др Милена Поповић Самарџић, навела је да је истраживање урађено на репрезентативном узорку који обухвата 516 љекара, који чини готово трећину запослених љекара у државном здравственом систему.

-Испитивање према полу указује да љекарке пријављују значајно већи напор. Жене су пријавиле већи напор у односу на мушкарце, али не пријављују разлику у награди-рекла је Поповић Самарџић.

Казала је да је 35 одсто испитаних љекара из Клиничког центра, 26 одсто из општих болница, из домова здравља 21 одсто, Завода за хитну медицинску помоћ 15 и Специјалне болнице три одсто узорка.

-Њих 52 одсто је старије од 40 година. Лјекари старији од 40 година су у већем бурноут. У односу на млађе пријављују значајно мању награду за уложени труд, већу посвећеност послу, значајно већи стрес на послу- казала је Поповић Самарџић.

Рекла је да је професионални стрес, који је врло сензитиван предиктор 'бурноут' синдрома, највиши у старосној структури од 45 до 49 и од 55 до 59 година. Љекари те старосне доби су суверени у свом раду, дају највећи професионални допринос како у раду са пацијентима тако и у едукацији млађих колега. Међутим, њихов рад није врједнован И региструје се изражен дисбаланс између уложеног труда и добијене награде. Највећи ниво професионалног стреса пријавили су љекари примарне здравствене заштите, њих чак 85 одсто.

-Брачни статус није утицао на појаву бурноут синдрома код љекара. Готово 50 одсто љекара је на радном мјесту провело преко 10 година и код њих се региструје изражен дисбаланс између награде и напора и пријављују тежи облик бурноут синдрома-указала је Поповић Самарџић.

Резултати истраживања су, како је додала, показали да је 75 одсто љекара било ангажовано у ЦОВИД зони.

-95,5 одсто особа које су радиле у КОВИД зони су у професионланом стресу, који високо корелира са бурноутом. У професионалном стресу су и они који нису радили у КОВИД зони (83,67). То значи да су наши љекари били оптерећени и у професионалном стресу и у бурноуту и прије самог КОВИД-а. Од свих љекара који су радили у КОВИД зони 91,3 одсто њих је бурноуту. Код оних који нису радили у КОВИД зони бурноут се региструје у око 70 одсто случајева- појаснила је Поповић Самарџић.

Закључила је да љекари ангажовани у КОВИД зони за свој уложени напор нијесу добили заслужену награду.

-Анкетирани љекари на послу у просјеку проведу 60 сати седмично, односно 12 сати дневно, а 67 одсто љекара не ради допунски и приватно. Љекари који раде допунски пријављују значајно већи напор ком су изложени него они који не раде, док је награда за уложени труд значајно мања. Прекомјерна посвећеност послу је значајно већа код љекара који не раде допунски- појаснила је Поповић Самарџић.

Истакла је да половина анкетираних љекара ради смјенски рад, а љекари који раде смјеснки су у већем бурноуту.

-Наше истраживање је показало да је смјенски рад најснажнији фактор који доприноси професионалном стресу и бурноуту. Смјенски рад повећава вјероватноћу да љекар буде у бурноуту 15,7 пута. Лјекари који раде у смјенама пријављују и значајно већи напор, значајно већу прекомјерну посвећеност послу и имају значајно већи дисбаланс награде и напора- рекла је Поповић Самарџић.

Истакла је да највећи проценар љекара пријављује зараду између 850 и 1500 еура.

-Половина љекара који су примили зараду од 1000 до 1500 еура у просјеку су радили од 48 до 80 сати недјељно и имали су од три до седам дежурстава мјесечно. 50 одсто љекара који су примили зараду 1500 и 2000 еура радили су недељно до 96 сати и имали су до девет дежурстава мјесечно- навела је Попович Самарџић.

Закључила је да 85,2 одсто болничких љекара већ има бурноут.

-Код 50 одсто љекара региструје се тешки и изузетно тешки облик бурноута. Дисбаланс између труда и награде код болничких љекара је огроман и у перофесионалном стресу налази се 91,5 одсто болничких љекара. Лјекар који је у професионалном стресу има осам пута већу вјероватноћу да развије бурноут- истакла је Поповић Самарџић.

Представница Синдиката доктора медицине, др Милена Петровић, појаснила је да је синдром изгарања на послу (Бурноут синдром) стање менталне, емоционалне и физичке испцрпљености које је проузроковано дуготрајним и интензивним стресом на послу.

-Умор је пролазно, реверзибилно психофизичко стање слабијег функционисања организма које је посљедица дугог и/или напорног рада. Након адекватног одмора, умор нестаје, док се код синдрома изгарања то не дешава већ оставља трајне посљедице по здравље. Стрес настаје када се појединац суочава са појачаним захтјевима са којима не може или не умије да изађе на крај у датом тренутку, међутим ангажован је на рјешавању проблема и вјерује да може повратити контролу над ситуацијом. Синдром сагоријевања на послу (бурноут), насупрот томе, је много озбиљније стање са трајним посљедицама по здравље које умањује професионалне способности у обављању посла И доношењу одлука и доводи до апсентизма- објаснила је Петровић.

Навела је да ја најважнији сегмент истраживања испитивање професионалног стреса за који бројни радови показају да је предиктор изгарања. Управо због те превентивне димензије, како наводи, је коришћен стандардизовани ЕРИ упитник који ће у многоме помоћи самим менаџерима здравствених установа у руковођењу људским ресусрсима и организацији рада на начин који ће умањити професионални стрес код љекара и тиме редуковати ризик од изгарања на послу тј бурноут синдрома. За откривање Бурноут синдром код испитиваних болничких љекара коришћена је Цопенхаген скала.

Представница Синдиката доктора медицине, др Ана Ичевић, казала је да су у вријеме панедмије неки љекари из домова здравља радили и по 26 дана непрекидно.

-Често су због потреба посла и због емпатије према пацијентима остајали у амбулантама и након завршетка радног времена. Нажалост, никада за то нису добили одговарајућу награду. Наш утисак је да се врло брзо заборавља жртва коју су колеге из прмарне здравствене заштите уложиле у току пандемије. А они и даље константно уложу труд. Не смијемо заборавити на хронични умор наших љекара и једна смо од ријетких професија која све вријеме овог глобалног проблема није имала прилику за одмор- поручила је Ичевић.

Предсједница Љекарске коморе Црне Горе, др Жанка Церовић, објаснила је да је љекар који има девет дежурстава у мјесецу, сљедећег дана неспособан за било какву активност.

-То је изгубљених 18 дана у животу тога доктора мјесечно, а то је заиста пуно. Ови резултати које смо чули су више него забрињавајући и ово морају да послушају сви. Проблем мора да се рјешева на више нивоа. Проблем мора да рјешава Влада Црне Горе. Љекари свакодневно и даље траже потврде о одласку за рад у иностранство. Све је ово један аларм за Владу Црне Горе, за Скупштину да се ово стање мора попоравити- рекла је Церовић.

Поручила је да плате љекара морају да буду на том нивоу да им обезбиједе елементарне услове живота, и да је потребно да им се обезбиједи одмор.

Конференција је дио пројекта “Разговори у друштву - Социјални дијалог за бољу будућност”, који Синдикат доктора медицине Црне Горе (SDMCG) реализује у партнерству са Центром за развој невладиног сектора и Конфедерацијом независних синдиката ЕУ (CESI), уз подршку Европске уније кроз Европски инструмент за демократију и људска права - EIDHR.

Pratite nas na
Pridružite nam se na viber community

Izdvojeno

21. septembar 2021 09:39