Поводом Међународног дана права јавности да зна, који се обиљежава 28. септембра, Центар за грађанско образовање (ЦГО) оцјењује како су органи власти у Црној Гори још увијек далеко од испуњења стандарда у проактивном објављивању и омогућавању приступа информацијама.
Како су навели из те НВО, томе не доприноси ни рад Агенције за заштиту личних података и слободан приступ информацијама (АЗЛП), у чијој су надлежности контрола и другостепено поступање у области слободног приступа информацијама.
- Иако се убрзо навршава прва година мандата новог сазива Владе Црне Горе, Скупштини још није упућен Нацрт измјена и допуна Закона о слободном приступу информацијама, или нацрт новог закона, којима би биле отклоњене препреке у приступу информацијама, а што би омогућило транспарентнији рад јавног сектора. Тренутним законским рјешењима приступ информацијама је значајно усложен, што често води ка дуготрајним и неријетко неизвјесним поступцима. Све то указује на јасну потребу да се новим законским рјешењима успостави адекватан систем одговорности у органима због необјављивања података, као и оштрије казне за неблаговремено и незаконито поступање по поднесеним захтјевима за слободан приступ информацијама - саопштила је Тамара Милаш, координаторка програма Лјудска права у ЦГО.
Саопштила је да у свом Годишњем извјештају о стању заштите личних података и области приступа информацијама за 2020. годину, који је Скупштина одбила усвојити, АЗЛП наводи како је органима власти у тој години било упућено 4.805 захтјева за слободан приступ информацијама.
- Чак четвртина тих захтјева добила је негативан одговор, односно, приступ информацијама за 1206 захтјева био је одбијен. Број жалби поднесених АЗЛП-у остаје висок, па је тако у 2020. години тај орган запримио чак 3.000 жалби, што у поређењу са бројем поднешених захтјева указује на проблеме у поступању првостепених органа - казала је Милаш.
Она истиче да АЗЛП и даље задржава тренд непоступања по жалбама у законским роковима, а у извјештајима се не наводе детаљи о томе колико је просјечно вријеме поступања по уложеним жалбама.
- У извјештајима не постоје ни информације о томе колико је та Агенција иницирала поступака надзора пред органом надлежним за послове државне управе због непоштовања Закона о слободном приступу информацијама, као ни подаци да ли је и колико до сада од стране АЗЛП-а поднешено захтјева за покретање прекршајних поступака. Иако је за то Законом дата могућност, чињеница да подаци о томе не постоје отвара питање: како АЗЛП и поред бројних и евидентних незаконитости није исказала намјеру да поступи у правцу преиспитивања одговорности и кажњавања несавјесних органа и одговорних лица у њима? - навела је Милаш
ЦГО сматра да је неопходан озбиљан заокрет свих институција у дијелу проактивне објаве информација и поступања по захтјевима за слободан приступ информацијама.
- Стога, измјена постојећих законских рјешења мора бити један од приоритета Владе, како би се омогућило коришћење овог механизма у пуном обиму. У том контексту, ЦГО не оцјењује подстицајним досадашње поступање Владе, с обзиром да њени ресори нису исказали спремност на поштовање ни важећих законских одредби, што за исход има немогућност увида у бројне релевантне документе и информације - казала је Милаш.
Она је рекла да је посебно забрињавајуће да нова Влада, која је обећавала огромно унапређење транспарентности у односу на ранију, у пракси наставља утабаним стазама нетранспарентности, али и злоупотреба појединих законских института како би се скриле информације.
- Тако се пословном тајном проглашавају уговори са експертима које Влада Здравка Кривокапића ангажује у појединим ресорима, најам просторија за привремени или дугорочни рад, уговори са директорима одређених јавних предузећа, а непознаница остају и бројне трансакције са државног рачуна, или документације о контроверзним пословима - саопштила је Милаш.
