Након успјешне акције у корист Рожаја ред је и за селфи: Армин Кардовић са саборцима

Црногорски активисти засукали рукаве, стварају бољи свијет

Активизам ниjе ништа друго до активниjе залагање за право коjе нам jе дато по рођењу, оцјењује Вељко Делибашић, а Дино Рамовић каже да било да се ради о политици, спорту, екологиjи, култури или било чему позитивном, активисти су странци у свом народу

"Шта раде", "Шта хоће ови људи", "Ма све вам је узалуд", "То је једна група лудака, мисле да нешто могу да постигну", мали су дио "охрабрујућих" порука које су добили они који су последњих година одлучили да не чекају да други или држава ураде нешто, већ су се сами покренули. То су активисти, они који су пркосно прешли преко народне "мудрости" да се "не боде шут са рогатим". Они су засукали рукаве и објавили рат свему оном што им се не допада, они чисте своје градове, указују на проблеме, а све то волонтерски.

Никшићанин Вељко Делибашић дио је групе "Еко-бонтон", а њега када питате шта ради, прва је реченица: "Водим рачуна о околини и дајем примјер другима како она треба да изгледа." Он истиче да ниjе нужно да чекамо друге да одраде посао, или институције, коjе jесу дужне да нам обезбиjеде здраву животну средину.

– Међутим, ако таj посао ниjе обављен адекватно или ако кадар ниjе поткован логиком да jе животна средина и њихова, а не само наша, онда jе на нама, у овом случаjу на мени да се потрудим да скренем пажњу да jе животна средина угрожена. Циљ jе jедноставан, опстанак свих нас – каже Делибашић, који је са пријатељима организовао низ акција чишћења у Никшићу.

Он каже да је почео с чишћењем јер му је било доста да гледа смеће око себе, резултати су већ почели да се виде, а тек ће, најављује Вељко.

– Активизам ниjе ништа друго до активниjе залагање за право коjе нам jе дато по рођењу. Некако човjек помисли да jе то подразумиjевано, али исто с временом научи да ниjе и да за неке ствари мораш да се бориш, иако су у овом случаjу Уставом прописане. Положаj активиста у Црној Гори за сада ниjе на завидном нивоу jер народ не капира коjа права има, нити жели да сазна за та права, али буду морална подршка. У овом случаjу морална подршка jесте потребна али потребна нам jе и физичка jер не може мали броj људи да одради тако масиван задатак. Може, али спориjе у оносу на моћ гомиле. Навикли смо да нам се сервира све. Баш због тога многи мируjу jер ето постоjе негдје неки активисти, нека шака jада коjа ће им баш то и сервирати, можда. Када jе еколошки активизам у питању, мислим да нас има наjмање jер све jе прече од здраве животне средине. Мало jе тужно што не капирамо да нам jе она све и да он ње нема ништа прече – наводи Делибашић, који сматра да не раде ништа револуционарно и поносан је на епитет када чује да активисте неко назива "групом лудака".

Вељко у Никшићу, а Милица Боца исти посао ради у Херцег Новом. Она је задала себи мисију да очисти Црну Гору, а каже да је све почело акцијама чишћења у њеном насељу.

– Промјеном наших животних навика можемо да смањимо употребу пластике на минимум, а тиме смањуjемо количину смећа коjу као поjединци производимо. Наш циљ као организације "Не бацајте боце" био је да средимо наше насеље. ни у jедном моменту нисам мислила да ћу да постанем активиста, али након неколико акциjа коjе смо организовали, ми смо постали вијест у цијелој држави и тако је све кренуло. Преузели смо инициjативу и самим тим постали активисти. Након сваке акциjе се види резултат, а то су чисто окружење и насмијани људи – истиче Боца.

Бјелопољцу Дину Рамовићу тренутно су у фокусу еколошки проблеми.

– Ниjе да неки проблем у држави сматрам мање битним, али што се тиче екологиjе, дошли смо до тачке кључања – сматра Дино, додајући да су сва дешавања у нашоj држави од распада бивше Jугославиjе до данас резултирали слабом свиjешћу о чувању околине, а ако jош то помиjешамо са све агресивним конзумеризмом, добиjамо веома компликовану еколошку кризу.

– Искрено, ниjе ми циљ био само да се бавим еколошким питањима, већ да људима, барем у моjем насељу или граду, вратим наду да се нешто може искрено урадити чисто из љубави према своjоj држави и том народу. У последњих неколико година примиjетио сам накупљену фрустрациjу код људи. Честе политичке кризе, опште стање у држави, бомбастични говори, разне одбране националних питања, борба против ових или оних неприjатеља, стварних или нестварних и да не набраjам даље, довео jе до тога да су људи без енергиjе за било каквом промjеном и толико летаргични да им не смета било шта без обзира на то колико крупно и деструктивно било. Навикли да оне коjе изаберу често раде само за своj интерес, народ jе скроз изгубио повjерење и наду да ће неко нешто урадити за опште добро само зато што jе нешто добро и ту ставити тачку. Jедноставно нисам могао с тим да се помирим. Тако jе код мене и кренуло све – каже Рамовић.

Јунаци нашег времена

Боца каже да за њу активизам представља несебичну борбу за промјенама набоље у друштву, а нажалост, многи активисти су дуго година у Црној Гори представљани као неприjатељи државе.

– Али активисти у разним сферама са чистим и искреним намјерама истраjу у своjим борбама и праве промјене у друштву. Jа сам вјечити оптимиста, мислим да "група лудака", звана активисти, може да промијени и спаси свијет. Те групе се боре за бољитак читавог друштва. Примјер тога су прошлогодишњи протести за спас Сињавине, гдје су активисти своjим тијелима бранили планину да не постане воjни полигон. И успјели су, воjни полигон ниjе изграђен. А називани су лудацима и непријатељима државе. Борба ниjе завршена, али неколицина људи jе стала против власти, воjске, државе и за то је требала храброст. То су примери jунака нашег времена, људи коjи вјеруjу у промјене и спремни су да преузму ризике зарад бољег сјутра свих нас, не само њих – наводи Боца.

Рамовић наводи, било да се ради о политици, спорту, екологиjи, култури или било чему позитивном, активисти су иако дио народа, странци у свом народу.

– Странци су jер кад се поjаве у друштву, људима обично буде страно да неко ради нешто и да доприноси, а да то ниjе за материjалну или неку другу корист. Ако би подиjелили друштво на покретаче, помагаче и посматраче, активисти би били ту између покретача и помагача jер jе ипак то енергиjа и коjа креира и коjа гура. У црногорском свиjету, активисти нису били популарни jер нису припадали никаквим струjама актуелним у држави, све док нису остварили побjеду коjа се водила за очување чемпреса у Бару. Од тада, чини ми се, грађани све више схватаjу колико jе активизам битан за оваj народ. Од тада су се ређале многе битке коjе су, чини ми се, много пута добиjене jер се активисти воде искреношћу у своjим идеалима, а идеалисте не можете заплашити, покорити или поткупити – истиче Рамовић, додајући да иако су активисти често у мањини и несхваћени, не треба да одустану од мијењања свијета и не смију малаксати на свом путу.

Активизам некима служи за промоцију

Активиста Кристина Ћетковић већ годинама је активна на пољу заштите људских права, али и животиња. Она наводи да као у људским правима, циљ јој је да помогне незбринутима и онима чиjа се права свакодневно крше, а у име коjих риjетко ко говори.

– Кроз "сПас" желимо да утичемо на друге да схвате колико су животиње угрожене у Црноj Гори, колико смо окрутни као друштво, те да наведемо поjединце да своjим ангажманом могу миjењати ствари набоље. Буквално, да свако од нас не треба да фотографише или само прође поред незбринуте, повриjеђене, болесне или занемариване животиње, позове друге или пребаци одговорност на неког, већ да свако од нас може да спаси живот – каже Ћетковић, која се активизмом почела бавити још од средње школе, стално рjешаваjући неке неправде.

– Мислим да jе активизам људска потреба да реагуjе да поправи свиjет и учини га бољим, тj. праведниjим – наводи Ћетковић. Она каже да се данас активистима зову разни, а највише их је на друштвеним мрежама.

– Посебно су друштвене мреже препуне, али их терен не препознаjе (мало шале). Активизам jе начин живота, наше биће, наша суштина, вриjедности по коjима живимо и радимо. Жртва jе жртва, обесправљени су обесправљени без обзира на то коjоj раси, групи или било чему другом припадаjу. Нажалост, активизам неких служи за самопромоциjу, а не за стварање бољег друштва и то jе поражаваjуће. Вољела бих да су активисти солидарниjи и да нису подиjељени, самим тим би и њихов положаj био бољи, а они већи узори различитим групама – каже Ћетковић.

И Рожајцу Армину Кардовићу досадило је да гледа проблеме у свом граду, па је одлучио да их рјешава. Почео је с пријатељима прије двије године са указивањем на проблеме, слао апеле, тражио реакцију надлежних, а тренутно се бори за парк у свом граду.

– Након годину дана одрадили смо прву акциjу чишћења коjоj се одазвао велики броj омладине, што нам jе уjедно и био циљ. Прва акциjа jе прошла веома добро и почели смо да добиjамо велику подршку од суграђана. Одрадили смо jош три успjешне акциjе и били учесници у сакупљању потписа за актуелну петициjу за градњу првог градског парка у Рожаjама. За мене активизам представља стварање љепше и здравиjе атмосфере за наш живот, као и живот наше дjеце и будућих генерациjа. Активизмом се не може назвати само физички рад и учешће у акциjама, већ подизање свиjести о битности здраве средине своjим примjером код других људи. Што се тиче Црне Горе, активисти добиjаjу све већу подршку и надам се да ће у будућности одиграти важну улогу у стварању еколошке државе. Сматрам да свака борба коjа jе искрена и без интереса може промиjенити свиjет. Из тог разлога не смиjемо потциjенити наш труд и рад, jер се велики циљеви остваруjу малим корацима и заjедничким снагама – каже Кардовић.

Подгоричанин Предраг Томовић покренуо је "Очи Подгорице", а како име каже, то је организациjа коjа jе на терену и коjа евидентира проблеме, даjе предлоге рjешења, контактира са институциjама коjе су надлежне или правним лицима коjа су укључена у рјешавање проблема.

– Наш циљ jе да главни град са грађанима, локалном управом и републичким институциjама учинимо бољим за живот. За нас jе активизам природна ствар и нормалан начин дjеловања како бисмо и остале подстакли да креираjу љепши и хуманиjи амбиjент, а нарочито траjне промjене, коjе ће служити и будућим генерациjама: више паркова, чисте риjеке, шеталишта, инфраструктуру прилагођену свим, нарочито осjетљивим групама – каже Томовић.