Делегациjе Демократске народне партиjе, Jугословенске комунистичке партиjе Црне Горе и антифашиста Црне Горе, предвођене Миланом Кнежевићем и Радисавом Станишићем, jутрос су, 13. jула, поводом Дана државности Црне Горе, положиле цвиjеће на Споменик партизану борцу на Горици.
- ДНП ЦГ овим свиjетлим поводом истиче историjску чињеницу да jе 13. jул попримио значење универзалног празника слободарске Црне Горе во вjеки вjеков, jер jе тад читава Црна Гора устала, иако свjесна дотад невиђене надмоћи окупатора, али у свом националном бићу дубоко свjесна и оне његошевске: “Свак jе рођен да по jедном умре, / част и брука живе довиjека! - наводи се у саопштењу.
Стога jе мала, велика Црна Гора 13. jула 1941. године показала, истичу, не само себи, него и читавом слободарском човjечанству како се хероjски побунио jедан мали народ на Балкану, и доказао своjу величину, и да нема тог агресора, ни силе, коjи могу заплашити, и угушити пламен слободе у срцима Срба, Црногораца и свих наших грађана. Без подjела, уjедињених у jедноj jединоj свиjетлоj идеjи и прогласу да нема тога ко ће газити агресорском чизмом по малоj, али jуначкоj земљи гдjе jе вазда горjела луча слободе.
- Црна Гора jе тада задивила свиjет, понукала и остале народе да се дижу на устанак и одупру фашистичкоj пошасти, коjа jе своj слом доживjела и у Црноj Гори као у Русиjи, Енглескоj, Францускоj и другим великим земљама краjем Другог свjетског рата - наводи се у саопштењу.
За ДНП, и Jугословенску комунистичку партиjу Црне Горе и антифашисте Црне Горе, Тринаести jул, као духовна и морална вертикала, увиjек изнова подиже свиjест грађана наше земље о потреби за слободом личности и друштва. А за то се у сваком времену увиjек изнова ваља борити часно и поштено, како нам и доликуjе, уз jасну спознаjу да у Црноj Гори подjеднако има слободе за све људе, и да нема тога ко ће таj пламен, што вjечно гори у срцима свих грађана наше земље, икада угасити.
- На данашњи свечани и свиjетли дан црногорске историjе треба се с поносом присjетити и 13. jула 1878. године, кад jе наша земља на Берлинском конгресу добила своjе међународно признање, да би 13. jула 1941. jош jедном доказала и потврдила зашто га jе заслужила збацивши фашистичку идеологиjу са црногорских брда, гдjе су многе стопе заливене крвљу хероjа кроз вjекове, свих слободара, коjи се не дадоше у ланце везати по циjену живота - наводе из ДНП-а.
Истичу да слободарска бакља Тринаестог jула живи у души свих слободољубивих грађана Црне Горе, и да таj пламен храни срца свих коjима jе Црна Гора наjпреча, и на првом мjесту. Вjечно слободна, као саставни дио културне Европе, коjа би од Црне Горе могла и доста тога научити као са извора чоjства и jунаштва, у духу Марка Миљанова и Његоша, наше двиjе духовне вертикале кроз вjекове.
