Директор Специјалне псхијатријске болнице у Котору Александар Мачић казао је у разговору за "Дан" да су лани забиљежили 800 пријема, односно 20 одсто више него годину раније. Указује да је то велики број пријема имајући у виду ограничене капацитете болнице која има 240 кревета, од којих 110 заузимају хронични пацијенти, станари болнице (породице их "заборавиле", социјална служба не може да их прихвати, а 70 "судски").
– Када се то узме у обзир, у ствари баратамо са 60 слободних кревета. Судови нас "бомбардују" судским пацијентима. Они лако улазе, лако им се дају мјере лијечења, и када треба и када не треба, а тешко одлазе. У 2021. смо на судском одјељењу имали 14 пријема, али је много њих смјештено на другим одјељењима пошто судско има свега 27 кревета. Имамо ту и четворо који су извршили најтежа кривична дјела, као што су убиства, тешка насиља. Они су овдје због болести, нијесу нам толики проблем иако дуго остају. Проблем су они којима се изричу мјере са "битно смањеном урачинљивошћу". Они имају неки проблем, али су били свјесни када су починили кривично дјело. Од тих је овдје највећи број наркомана; ваде се на наркоманију, па умјесто да иду у затворе, долазе овдје, то је проблем. Јер када их олако шаљеш у болницу, попуњаваш кревете, изјавио је Мачић у разговору за "Дан" додавши да болница нема обезбјеђење, осим на судском одјељењу, што установа плаћа из својих средстава.
Проблематично је, наводи, и Одјељење за лијечење болести зависности од наркоманије и алкохолизма гдје су минуле године имали чак 137 пријема. Одјељење има свега 21 кревет, од којих је девет за зависнике од наркоманије.
– Покушавам промијенити политику пријема; да неко не може бити сто пута на лијечењу, а други ниједном. Да се прима по редоследу, врши заказивање, али и судови ту убацују, чиме нам доста блокирају рад. Потребе за лијечењем зависности у Црној Гори су огромне, а ми имамо 21 кревет. Врло често јављају се исти људи, сваке године долазе да ту љетују. Помало им ту и судови погодују; зашто је тако то би требало њих питати, констатује др Мачић.
Прошле године у болници је било 15 смртних исхода, а у питању су старији људи, пацијенти који су дугогодишњи "станари" болнице.
– Није био ниједан сумњив. У болници увијек умиру, али је раније било и неких ексцеса да се човјек угуши. Тога прошле године није било. Мора се водити рачуна о болесницима који су због дјела у опасности по себе и друге. Међутим, немамо довољно особља да све то прати, јер су у смјени свега два техничара, објашњава директор и истиче да од јула 2021, када је преузео руковођење болницом, није било екцеса, али постоји проблем у одржавању дисциплине међу пацијентима.
Што се тиче планова за 2022, први је да се установа одржи у финансијском смислу, те да се реновирају одређена одјељења за шта треба да се обезбиједе средства и нађу партнери или да у тај посао новац уложи држава.
– Када би се држали стандарда, она могу да приме 150 до 160 пацијената. Ово је комплекс од 2 хектара, а није адекватан. Болница је павиљонског типа. У павиљонима се налазе само собе, нема радног простора. Зато смо мислили да на највећем објекту, гдје је смјештен и највећи број одјељења, уклонимо кров који је свакако за реновирање и да се догради поткровље. Морају се реновирати кухиња и вешерај, немамо ни лифт, упозорава Мачић.
Установа има 166 запослених, од чега 13 љекара. Недостаје још 50 радника. По новој систематизацији радних мјеста, требало би да има 220 запослених.
– Плате су редовне, али материјални трошкови касне три мјесеца. Прије неколико дана смо добили за новембар мјесец, закључио је директор которске Болнице за психијатрију која тренутно по разним основама има дуговања од 220 хиљада еура.
