Самохрани родитељи немају адекватну подршку надлежних органа што потврђују у својим изјавама о борби за голи опстанак. Прецизних података о броју самохраних и једнородитељских фамилија нема, а из надлежног Министарства финансија и социјалног старања у изјави за „Дан“ обећавају да ће кроз планиране измjене и допуне Закона о социjалноj и дjечjоj заштити посебну пажњу посветити овој наjосjетљивиjој категориjи становништва.
Према подацима Монстата из 2011. године, када је био задњи попис, у Црноj Гори има око 25 хиљада породица у којој су чланови мајка и jедно диjете и преко 5.000 породица чију заједницу чини отац са jедним дjететом. Колико у овом тренутку има jеднородитељских породица показаће нови попис који би требало ускоро да се спроведе.
– Министарство не располаже подацима о укупном броjу самохраних родитеља, постоји само евиденција о броjу корисника материjалног обезбjеђења коjи су самохрани родитељи и њих, према последњим подацима, има око 960. Законом о социjалноj и дjечиjоj заштити прописано jе да социjална и дjечjа заштита има за циљ унапређење квалитета живота и оснаживање за самосталан и продуктиван живот поjединца и породице – тврде у Министарству финансија и социјалног старања.
Предсједница Банке хране Марина Медојевић каже да држава нема никакве системске подршке за самохране породице.
– Од таквих породица буквално се праве социjални случаjеви. Министарство коjе jе предводио Кемал Пуришић, као и његови претходници, ниjесу имали податке о броjу самохраних родитеља у Црноj Гори. Ни сада из овог министарства које предводи Милојко Спајић немамо податке о броjу самохраних маjки и очева, као ни о броjу jеднородитељских породица коjе примаjу алиментациjу – истакла је Медојевићева у изјави за „Дан“.
Додаје да посебан проблем jеднородитељским породицама представља нериjешено стамбено питање.
– Наш jе предлог да се имовина, за коjу се не може доказати пориjекло, преусмjери у рjешавање стамбених питања социjално угрожених – казала је Медојевићева, наглашавајући да броjни апели Банке хране коjи траjу деценијама о оснивању алиментационог фонда нијесу уродили плодом.
Никшићанка Дијана Гојковић самохрана је мајка осмогодишњег дјечака, са којим живи у изнајмљеном стану. По основу материјалног обезбјеђења породице и дјечјег додатка њихово мјесечно примање је цијелих 108 еура, од чега 80 плате закупнину стана.
– Алиментацију нијесам успјела да остварим, па сам одустала да тражим и даље. Тешко је описати како и од чега живимо, спас нам је оброк из Народне кухиње који добијамо свакодневно. Неизмјерно сам захвална тим људима јер нам храну донесу кући, пошто здравствено нијесам у могућности да сама одем код њих и донесем – испричала је Гојковићева.
Њен син је основац и књиге добија бесплатно, али све друго самохрана мајка с муком обезбјеђује.
– Од државе немам ама баш никакву помоћ ако се изузме материјално примање, а од њега нам не остане мјесечно ни цента – казала је она.
За разлику од ње, самохрана мајка Десанка Лучић има већа примања, али и даље тешко опстаје. Њен син Данило (22) је особа са најтежим видом инвалидитета, нити прича, нити хода, она га храни и облачи. Уз Данилову туђу његу и инвалиднину Десанка прима и 200 еура као мајка особе са инвалидитетом, али је то примање привремено.
– За Данила имам и бесплатне пелене и већину лијекова који су му потребни, али имам и бројне трошкове за све остало што му је неопходно, а што морам да платим. Имам у комшилуку и добре људе који нам помажу, а од државе додатне помоћи нема и то би требало напокон да се уреди, да и ми имамо колико-толико достојан живот – испричала је Лучићева.
Бјелопољка Санела Ровчанин је једна од самохраних мајки, која се годинама бори за статус жена које су остале саме да подижу своју дјецу. И успјела је у свом науму. Данас има два успјешна студента, који су примјер у средини у којој живе. Санела се у међувремену запослила, ради као асистент у настави а, како каже, има привилегију да је стамбено ситуирана, с обзиром на то да јој је у наследство остао дио породичне куће.
– Није се било лако носити са свим изазовима које доноси позиција самохране мајке. Требало је све издржати и без помоћи било кога, кад је у питању локална заједница или држава, доћи до позиције да кажеш да си успјела у томе. Ипак, нијесу све самохране мајке у мојој позицији, зато што су економски зависне имају подоста проблема. А све су такорећи остављене на милост и немилост – прича Санела.
Она додаје да је положај самохраних мајки у континуитету лош.
– Друштво не води рачуна о њима. Свједоци смо да се помажу ови или они, док самохране мајке као да не постоје, нико их и не спомиње –наводи Ровчанин.
