Предсједник Црне Горе Мило Ђукановић од ступања на дужност 2018. до краjа прошле године, jе одлучивао о 206 молби за помиловање осуђених лица и донио jе пет одлука коjима jе уважио поднесене молбе те дао помиловање за пет осуђеника, саопштио је "Дану" савjетник предсjедника Црне Горе за уставни систем и правна питања Борис Бастиjанчић.
Он наводи да се одлука о помиловању доноси саобразно jедноj од надлежности предсједника коjу дефинише наjвиши црногорски правни акт, Устав, чланом 95 тачка 9 и по строго прописаноj, унаприjед познатоj и досљедно поштованоj правноj процедури, ближе дефинисаноj Законом о помиловању, у коjоj не учествуjе само шеф државе.
– Помиловање се даjе поименично одређеном лицу коjем jе изречена кривична санкциjа за кривично и друго кажњиво дjело прописано: законима Црне Горе, законима стране државе чиjе се пресуде извршаваjу на териториjи Црне Горе и савезним законом за коjе jе у првом степену судио суд на териториjи Црне Горе. Одлука о помиловању искључиво се доноси након прибављеног мишљења (или образложеног предлога) министарства, коjе предсjедник Црне Горе нарочито циjени, увиjек пажљиво сагледаваjући чињеничну основу сваког предмета, без обзира на то да ли и у коjоj мjери неки од њих изазову пажњу друштвене заjеднице. Одлуку о помиловању предсjедник доставља министарству, а онда оно осуђеном лицу, обавjештаваjући и суд коjи jе изрекао првостепену пресуду, као и орган у коме осуђени издржава казну – истакао је Бастијанчић.
Прецизира да је у 2018. години, предсjедник Црне Горе одлучивао о 75 молби за помиловање осуђених лица и донио jе 74 одлуке коjима ниjе уважио молбе за помиловање и jедну Одлуку коjом jе уважио молбу за помиловање, а односи се на замjену изречене казне затвора у траjању од 11 мjесеци, казном затвора у траjању од шест мjесеци и то да се издржава у просториjама у коjима осуђени стануjе.
– У 2019. години, предсjедник jе одлучивао о 62 молбе за помиловање осуђених лица и донио jе 61 одлуку коjима ниjе уважио молбе за помиловање и jедну Одлуку коjом jе уважио молбу за помиловање и то ослобођење од извршења изречене казне рада у jавном интересу од 100 часова. Предсjедник је у 2020. години одлучивао о 29 молби за помиловање осуђених лица и ниjе донио ниjедну одлуку о уважавању молбе за помиловање. У 2021. години, предсjедник jе одлучивао о 40 молби за помиловање осуђених лица и донио jе 37 одлука коjима ниjе уважио молбе за помиловање и 3 одлуке коjима jе уважио молбе за помиловање. Jедна одлука се односи на брисање осуда (условна осуда из 1987. године, условна осуда из 2009. године и новчана казна у износу од 1.200 еура из 2015. године). Друга Одлука о помиловању се односи на брисање осуда (новчана казна у износу од 600 еура из 2015. године и казна затвора у траjању од два мjесеца из 2016. године). Трећа Одлука о помиловању се односи на ослобођење од извршења преосталог диjела изречене казне затвора од 30, односно 16 дана – прецизира Бастијанчић.
