Појава птичјег грипа међу пеликанима на Скадарском језеру веома је забринула екологе који се већ осам година грчевито боре да обнове популацију ове угрожене врсте. Страхују да би ова зараза могла да уништи и онако мали број ових птица које су симбол тог националног парка.
Послије година рада и труда на опоравку ове врсте, све може да се врати на почетак, чак и горе, истичу у ЦЗИП-у.
Из Центра за проучавање и заштиту птица за Портал РТЦГ истичу да је ситуација на језеру више него алармантна. Наглашавају да прича о птичијем грипу не смије бити сведена на искључиви ризик преласка на домаћу живину.
"Губитак пеликана за нашу државу новчано је немјерљив, а њихов опстанак нема цијену. Очекујемо од свих релевантних институција да овом проблему приступе озбиљно, како би ширење свели на најмањи могући ниво", наглашавају у ЦЗИП-у.
До сада је регистровано угинуће 10 јединки пеликана.
Бојан Зековић из ЦЗИП-а је навео да су пеликани врста која захтијева заштитарске мјере, које и јесу на дјелу дуги низ година, и код нас и у другим дијеловима свог распрострањења.
"Пеликан је посебно погођен птичијим грипом, то показују посљедњи случајеви. Зараза је регистрована и у окружењу, Албанији, а посебно Грчкој, гдје је нажалост угинуло 1.800 јединки. Грип је усмртио више од половине њихове популације и то у распону од мање од два мјесеца. Могуће је да смо на прагу сличних дешавања. У Грчкој је погођена колонија на којој гнијезди 17% свјетске популације. Можете да замислите размјере ових губитака, кад је довољно 1% свјетске или регионалне популације неке врсте на неком мјесту, да би се заштитило то мјесто", објашњава Зековић.
Како је додао, послије година рада и труда на опоравку ове врсте, све може да се врати на почетак, чак и горе.
Вирус највише погађа птице водених станишта стога је и највећи ризик по њих.
Из ЦЗИП-а истичу да је у опасности икона Скадарског језера, њежни бијели див са Панчевих ока, најуспјешнија прича о заштити природе у земљи. Наиме, француска НВО "Ное" у сарадњи са ЦЗИП-ом и надлежним државним органима, од 2013. године спроводи програм заштите ових птица и успјели су да у овом црногорском резервату повећају број пеликана. Тренутно се колонија од око 300 јединки бори за опстанак и због пораста криволова риба.
Из ЦЗИП-а поручују да губитак пеликана за нашу државу новчано је немјерљив, а њихов опстанак нема цијену.
Како објашњавају, иако пеликани нијесу примарно циљ криволоваца, агрегати са којима изловљавају рибу, узнемиравају и плаше птице, које се подижу са јаја и по неколико пута напуштају гнијезда, због чега је од почетка године било више покушаја гнијежђења, али безуспјешно.
"Очекујемо озбиљну реакцију институција и када је у питању заштита дивљих птица, јер је управо то оно што је ненадокнадиво. Њихова вриједност је немјерљива и управо од њих, поред осталог, зависи да ли ће неко подручје бити заштићено или не. Наша водена, мочварна станишта на којима пријети опасност су заштићена национално, али и интернационално. Тако да озбиљна реакција и спремност да се брзо реагује је заправо и обавеза", наглашава Зековић.
У ЦЗИП-у очекују да Национални паркови Црне Горе формирају тим који ће 24 часа патролирати свим дјеловима језера, гдје су присутни пеликани како би се на вријеме, а у сарадњи са стручним службама уклањале угинуле јединке.
Напомињу да се приликом патролирања и изузимања јединки из природе максимално поштују правила заштите на раду и здравља запослених ловочувара, као и да се комуницира са грађанима, како би пријавили сваку пронађену и угинулу јединку са прецизним инструкцијама о локалитету проналаска и обезбјеђењу мреже достављача и сарадника за уклањање страдалих јединки.
"Птичији грип не погађа само коке како то наше Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде доживљава, већ је озбиљна пријетња за биодиверзитет Црне Горе, нарочито за глобално угрожену гњездарицу која почиње да губи своју битку за опстанак", поручују у ЦЗИП-у.
Из Управе за безбједност хране, истичу да су јуче добили информацију о угинућу још неколико пеликана на истој локцији резервату Панчева ока.
"Колеге из лабораторије су обавијестиле да је потврђена авијална инфлуенца, а сада се ради на утврђивању о којем типу вируса Н1 се ради", казала је савјетница у Управи Мевлида Храповић.
Како је додала још није забиљежено да се зараза преноси са човјека на човјека, а мјере које су донијели су у циљу спречавања преношења са птица на човјека.
"Потребно је да сви покажу повећану свијест о опасности од ове заразе и поведу рачуна о хигијени", казала је Храповић.
У циљу спречавања ширења заразе Министарство пољопривреде шумарста и водопривреде је забранило улов на Скадарском језеру.
У Националним парковима Црне Горе истичу да све што они могу да ураде је да поштују мјере које је донијела Управа за безбједност хране. Напомињу да су у сталном контакту са надлежнима из те институције, како би из дана у дан кориговали мјере.
Објашњавају да прилаз тим птицама мора бити уз одговарајућу опрему, скафандере, које њихови запослени немају, тако да једино што им преостаје је да слушају препоруке надлежних инспектора и ветеринара.
