Грађани у Црној Гори највише повјерења имају у здравствени систем, а најмање у политичке партије, показало је истраживање Центра за мониторинг и истраживање (ЦЕМИ) и агенције МИНА. Истраживање је спроведено од 5. до 22. марта, на узорку од 961 испитаника.
Повјерење у здравствени систем исказало је 44,6 одсто испитаника, док је само 10,4 одсто рекло да има повјерења у политичке партије. Српска православна црква (СПЦ) налази се на другом мјесту са 40,7 одсто испитаника који су казали да у њу имају повјерења, затим образовни систем са 38,3 и Војска Црне Горе (ВЦГ) са 38,1 одсто.
У Свјетску здравствену организацију (СЗО) повјерења има 35,3 одсто, а у Уједињене нације 34,6. Истраживање је показало да 33,7 одсто испитаника има повјерења у Делегацију Европске уније (ЕУ) у Црној Гори, а у систем социјалне заштите 33,4 одсто.
Полиција ужива повјерење 29,5 одсто испитаника, Васељенска патријаршија 29, невладине организације (НВО) 28,6 одсто, а НАТО 27,9. У предсједника Црне Горе Мила Ђукановића повјерење има 23,3 одсто испитаника, а слиједе Скупштина са 17,2, тужилаштво 16,7 и судство 16,2 одсто.
У Црногорску православну цркву (ЦПЦ) повјерења има 15,7 одсто испитаника, а у Владу 13,7 одсто. Истраживање је показало да више од 50 одсто испитаника нема повјерења у тужилаштво, предсједника државе, судство и Владу.
Да нема повјерења у тужилаштво казало је 55,2 одсто испитаника, 51,8 одсто нема повјерења у предсједника, 51,6 у судство, а у Владу 51,4 одсто. У Скупштину повјерења нема 47,6 одсто испитаника, у ЦПЦ 47,4, а у политичке партије 44,3 одсто. Слиједе НАТО и полиција, којима не вјерује 34,9, односно 34 одсто испитаника.
У Делегацију ЕУ у Црној Гори повјерења нема 29,2 одсто испитаника, у УН њих 28,8 одсто, а слиједе ВЦГ са 27,2 одсто, СПЦ 26,4, систем социјалне заштите 26,3 и образовни систем са 24 одсто. У СЗО, према резултатима истраживања, повјерења нема 23,2 одсто испитаника, а у НВО 22,7 одсто. У здравствени систем нема повјерења најмањи број испитаника, односно њих 21,7 одсто.
Највећу просјечну оцјену повјерења у институције добила је СПЦ, са оцјеном 3,29. На другом мјесту налази се здравствени систем чије повјерење су испитаници у просјеку оцјенили 3,24, а слиједе са 3,12 образовни систем, 3,11 СЗО, ВЦГ и систем социјалне заштите са по 3,04 и УН са просјечном оцјеном три. Повјерење испитаника у Делегацију ЕУ у Црној Гори просјечно је оцијењено са 2,99, а у Васељенску патријаршију са 2,96.
Испитаници су повјерење у полицију просјечно оцијенили са 2,79, у НАТО са 2,59, предсједника 2,44, Скупштину 2,42, политичке партије 2,41, судство 2,36, Владу 2,32, тужилаштво 2,31, док је најслабије оцијењено повјерење у ЦПЦ са 2,21. Највећи број испитаника задовољан је радом Министарства здравља, њих 38,3 одсто.
Радом Министарства финансија и социјалног старања задовољно је 34,6 одсто испитаника, а економског развоја 32,5 одсто. Истраживање је показало да је 27,1 одсто испитаника задовољно радом Министарства просвјете, науке, културе и спорта, а 26,6 одсто Министарством унутрашњих послова (МУП).
Радом министарстава одбране и капиталних инвестиција задовољно је 25,6, односно 22,6 одсто испитаника. Више од 20 одсто испитаника задовољно је и радом предсједника, као и министарстава пољопривреде, шумарства и водопривреде, јавне управе, дигиталног друштва и медија, и вањских послова.
Радом предсједника задовољно је 22,3 одсто испитаника, Министарства пољопривреде 22,2, јавне управе њих 20,5, а вањских послова 20,4 одсто испитаника. Слиједе Скупштина, чијим радом је задовољно 17,9 одсто испитаника, Министарство правде, људских и мањинских права 16,8 и екологије, просторног планирања и урбанизма са 16,4 одсто.
Радом премијера Здравка Кривокапића задовољно је 14,5 одсто испитаника, Владе 14,1, а потпредсједника Владе Дритана Абазовића 13,8 одсто. Радом политичких партија задовољно је 8,9 одсто испитаника.
Највећи број испитаника, њих 54,8 одсто није задовољно радом Абазовића, а слиједе предсједник са 53,1 одсто, премијер са 51,4, политичке партије 45 и Скупштина са 43,3 одсто. Радом министарстава екологије и правде, људских и мањинских права није задовољно 36,7, односно 36,3 одсто, а слиједе министарства вањских послова са 36,1 одсто, просвјете, науке, културе и спорта 33 и пољопривреде 32,7 одсто.
Више од 30 одсто испитаника није задовољно ни радом Министарства јавне управе, дигиталног друштва и медија, њих 31,4 одсто, а слиједе ресори унутрашњих послова са 28, 5 одсто, одбране 28,3, капиталних инвестиција 27,9 и економског развоја 26 одсто.
По 25 одсто испитаника није задовољно радом министарстава финансија и социјалног старања и здравља, а најмање испитаника незадовољно је радом Владе, односно њих 14,1 одсто. Највећу оцјену задовољства институцијама добило је Министарство здравља, које су испитаници просјечно оцијенили са 3,13. Слиједе министарства финансија и социјалног старања са 3,09, економског развоја 3,03, одбране и унутрашњих послова са 2,87 и капиталних инвестиција 2,86.
Испитаници су задовољство у Министарство просвјете, науке, културе и спорта просјечно оцијенили са 2,82, ресор пољопривреде са 2,77, јавне управе 2,76, а вањских послова 2,67. Када су у питању министарства, најмању просјечну оцјену испитаника добили су са 2,62 Министарство правде, људских и мањинских права и Министарство екологије, просторног планирања и урбанизма са 2,6.
Испитаници су задовољство Скупштином просјечно оцијенили 2,5, предсједником 2,44, партијама 2,41, а Владом и премијером 2,34. Задовољство потпредсједником Владе је најслабије је оцијењено, и просјечно износи 2,28.
