Управа за инспекцијске послове је током љетње туристичке сезоне, односно у јулу и августу, обавила укупно 9,3 хиљаде инспекцијских прегледа у којима је констатовала око три хиљаде неправилности, саопштио је њен директор Илир Харасани.
- Око 30 одсто привредника је било нелегално или полулегално у почетку- рекао је Харасани.
Он је казао да је УИП у јулу и августу радила у појачаном надзору са 70 инспектора.
- Издато је прекршајних налога у износу од 1,38 милиона еура и донијето 168 рјешења о забрани обављања дјелатности- саопштио је Харасани на конференцији за новинаре поводом представљања резултата рада током протекле туристичке сезоне.
Гледано појединачно по дјелатностима, када је у питању Инспекција рада контролисано је преко 17 хиљада запослених.
- Издато је прекршајних налога у износу од 254 хијлада еура, док је, када је у питању рад на црно, затечено 399 непријављених радника, 79 домаћих и 320 страних држављана- прецизирао је Харасани.
Он је рекао да су, када су у питању Туристичка инспекција, контролисана 502 купалишта, а неправилности констатоване код њих 203.
- Издато је 175 прекшајних налога у износу од 88 хиљада еура Десет купалишта је радило без одобрења- додао је Харасани.
Када су у питању хотели, контролисано је њих 293, а неправилности евидентиране код њих 105. Издато је прексршајних налога у износу од 42 хиљаде еура.
- Када су у питању угоститељски објекти контролисано је њих 1,82 хиљаде, а утврђено је 279 неправлности. Издато је прекршајних налога у износу од 71 хиљаду еура. Донијето је осам рјешења о забрани рада и 11 рјешења о печаћењу објекта- навео је Харасани.
Када је у питању Тржишна инспекција, контролисано је 3,48 хиљада објеката и утврђено 1,23 хиљаде неправилности.
- Прекршајних налога је издато у износу од скоро 400 хиљада еура, а затворено је 11 објеката. Што се тиче пријава грађана, поготово код заштите потрошача, 80 одсто је ријешено у корист грађана- рекао је Харасани.
Он је казао да је након превентивних мјера УИП-а, привреда у 80 до 90 одсто случајева ушла у легалне токове.
- Иако смо буџету допринијели са 1,5 милиона еура преко казни, мислим да смо пуно више допринијели на индиректан начин- сматра Харасани.
Он је објаснио да надлежности УИП-а није само контролисање епидемиолошких мјера, већ сузбијање сиве и црне економије и увођење привреде у легалне токове. Харасани је навео да је УИП ове сезоне увела неке новине, између осталих да су страни држављани, који су водили бизнис у Црној Гори и бавили се трговином, први пут привођени у Суд за прекршаје, због неплаћања казни.
- Немамо ништа против страних држављана, али када сам ступио на функцију дошао сам до информација да је већина њих избјегла дажбине и да нијесу плаћали порезе, доприносе и порез на додату вриједност (ПДВ). На крају сезоне су ставили фирму под стечај и сљедеће дошли са истим људима али другом фирмом- објаснио је Харасани.
Једна од новина је, како је додао, и та што су у УИП-у били јако флексибилни, превентивни и сензибилни поготово у јулу.
- У јулу смо били максимално флексибилни и уводили привреду у легалне токове, док смо у августу били мало репресивни, за оне који су се оглушили- рекао је Харасани.
Он је поручио и да је новина што ове сезоне није било "црвених или црних листи".
- На основу мојих неформалних информација, сазнао сам да су претходних година постојале 'црне листе', које су значиле да инспектори нијесу смјели да улазе у те објекте. Ове године није било привилегованих нити фаворизованих субјеката надзора- закључио је Харасани.
