- плажа Шушањ Бар / - фото: Срђа Бољевић

Свркота за "Дан": Ни добра сезона неће спасити црногорску економију

Пред нама jе можда рекордна туристичка сезона или бар близу рекордноj. Оно што jе сигурно рекордно jе инфлациjа, какву нисмо гледали од 90-тих на овим просторима, истакао је Свркота

У последњих 50 година имали смо рецесиjу сваких седам, осам година, и ниjе било децениjе без економске кризе, док смо ми на Балкану посве друга прича, код нас таман почне да се живи пристоjно у години пред кризу када jе економиjа на врхунцу експанзиjе, све остало су године кризе или опоравка од кризе, истакао је у разговору за "Дан", економски аналитичар Новак Свркота.

– Тако jе било 2007. када смо имали раст тржишта капитала и некретнина, тако jе било и 2021. и досадашњи дио 2022. године. Пред нама jе можда рекордна туристичка сезона или бар близу рекордноj. Оно што jе сигурно рекордно jе инфлациjа, какву нисмо гледали од 90-тих на овим просторима. Последично долази до скока циjена производа, некретнина, скока на берзама... Сада имамо инфлациjу jер су у оптицаj пуштене хиљаде милиjарди долара и еура да би се водио рат против пандемиjе и да би се осигурао социjални мир. Црна Гора нема своj новац, сви ти еури коjи су "доштампани" и диjељени као помоћ чланицама ЕУ умањили су вриjедност новца коjи посjедуjемо – наводи Свркота.

Према његовим наводима, рецесиjа представља смањивање економског раста или економски пад два квартала узастопно, праћено значаjним порастом незапослености.

– Стагфлациjа jе термин коjи означава стање када истовремено имамо рецесиjу и инфлациjу. Да би се зауставила инфлациjа, централне банке подижу каматне стопе што значи да ће позаjмљивање бити скупље, да ће доступност капитала бити мања и да ће самим тим доћи до рецесиjе и кризе. Наjизложениjи ће бити државе и компаниjе коjе су и са веома ниским каматним стопама имале проблема да сервисираjу своjе дугове – казао је Свркота.

Резови у администрацији ће само продубити кризу

Свркота поручује да се Црна Гора суочава са више економских проблема, као што су незапосленост младих и старење популације, што ће пензиони систем учинити неодрживим.

– Све ће већи броj младих одлазити да ради и живи у иностранству што ће само повећати оваj проблем. Гашењем КАП-а коjи jе значаjно учествовао у извозу, наш дефицит ће се повећати. Уз неоптимизовану администрациjу биће потребна значаjна задуживања, као и болни резови да би систем jавних финансиjа био одржив. Што се резова тиче, без обзира да ли ушли у аранжман са ММФ-ом, они су неопходни. Много би боље било да се рационализациjа броjа запослених одиграла у претходном периоду него што ће се то десити у тренуцима кризе када ће такав потез само продубити кризу – казао је Свркота.

Он истиче и да криза не настаjе преко ноћи, те да још увиjек не можемо осjетити оно што долази, као што ни 2007. нисмо могли претпоставити у кавом ће стању бити наша економиjа 2009.

– У наредне двиjе године вjероватно ћемо искусити економску кризу снажниjу од оне 2008. године. Од jесени нас наjвjероватниjе очекуjе додатно повећање циjена хране и енергената. Услови за добиjање кредита су све строжији. Услови по коjима ће Црна Гора моћи да се задужи биће знатно лошиjи. Питање сервисирања нашег националног дуга постаће велики проблем – поручио је Свркота.

Он истиче и да су циjене некретнина код нас jош увиjек у узлазноj путањи због прилива капитала из Украjине и Русиjе.

– Данас су те некретнине 30 одсто скупље, а каматне стопе на кредите су значаjно веће тако да jе за исту некретнину од прошле године непходно вратити и до 50 одсто више новца на период од 20 и више година. Оваj тренд jе учинио некретнине мање доступне обичним грађанима, ако се у jедначину узме да ће у тренуцима кризе многи остати без посла и да неће моћи да отплаћуjу кредите, jасно jе да тржиште коjе тренутно иде узлазном путањом може кренути у наредне двиjе године у супротном смjеру. Ледени бриjег jе пред нама, за кормилом су централне банке. Музика jош свира jер jе туристичка сезона добра, али на палуби нашег брода пише Титаник – закључио је Свркота.