Примјена Стратегије за истраживање ратних злочина у Црној Гори изневјерила је очекивања, није постојала довољна политичка и јавна воља да се сви случајеви ратних злочина процесуирају, а неопходан је проактивнији приступ државног тужилаштва у циљу спровођења тог документа, јавља МИНА.

То је саопштено на округлом столу “Шест година примјене Стратегије за истраживање ратних злочина у Црној Гори”, који је организовала Акција за људска права (ХРА).

Извршна директорица те организације, Теа Горјанц-Прелевић, подсјетила је да је у мају 2015. године усвојена Стратегија за истраживање ратних злочина у Црној Гори, оцјењујући да је њена примјена изневјерила очекивања.

-Једини предмет ратног злочина који је за ових шест година процесуиран у Црној Гори је предмет који је уступљен од друге државе. Према томе, не може се рећи о самоницијативном или проактивном поступању државног тужилаштва Црне Горе какво је било очекивано и предвиђено Стратегијом- истакла је Горјанц-Прелевић, преноси ПР Центар.

Она је указала да Стратегија садржи обећање да се истраживање ратних злочина мора појачати ефикаснијим истраживањем и да је посебна тема којом се Стратегија бави обавеза Тужилаштва да отвори предмете који су, како је навела, неуспјешно процесуирани у Црној Гори.

-Иако резултати државног тужилаштва као да нам казују да ратних злочина није било ни на територији Црне Горе ни од стране њених држављана за које би они могли бити надлежни, сви знамо да су, нажалост, опште познате чињенице да су и на територији Црне Горе и заслугом службеника Црне Горе страдали људи у ратовима деведесетих- рекла је Горјанц-Прелевић.

Савјетница за политичка питања у делегацији Европске уније (ЕУ) у Црној Гори, Аквиле Нормантиене, поручила је да је неопходно казнити починиоце оних који су починили ратне злочине, наводећи да су то трагичне посљедице деведесетих година и да сваки покушај да се то порекне или да се уради ревизија иде контра европског права.

-У овом контексту, драго ми је што је усвојена Резолуција о Сребреници од стране црногорског Парламента, која препознаје и осуђује геноцид и забрањује негирање геноцида. Ово је значајан корак према даљем помирењу на Западном Балкану- казала је Нормантиене.

Она је подсјетила је да је Европска комисија (ЕК) препознала да су резултати у тој области до сад били ограничени и да је неопходан проактивнији приступ у циљу спровођења Стратегије.

-Такође је од кључног значаја да се обезбиједи да жртве ратних злочина имају једнак приступ правди у складу са европским и међународним стандардима и да и одштета буде у складу са опредјељењем земље за приступањем ЕУ- казала је Нормантиене.

Руководилац регионалног програма подршке суђењима за ратне злочине у оквиру Програма Уједињених нација за развој (УНДП), Иван Јовановић, сматра да је један од основних изазова са којима се суочавају сва тужилаштва и сви судови у региону трка с временом.

-Како пролази вријеме, жртава, очевидаца, свједока или потенцијалних свједока је све мање, а и оних који су доступни да свједоче, како вријеме пролази њихови искази често не могу да буду довољно поуздани с обзиром на проток времена- казао је Јовановић.

Он је истакао да је потребно установити критеријуме за одабир приориотета који треба да буду процесуирани, да је неопходно имати стратешки приступ, и да је неопходна едукација судија, тужилаца, полицијских истражитеља.

Тужитељка Врховног државног тужилаштва на раду у Специјалном државном тужилаштву (СДТ), Лидија Вукчевић, рекла је да је, када је у питању процесуирање извршилаца кривичних дјела ратних злочина, до сада црногорско правосуђе процесуирало седам случајева у којима је дошло до подизања оптужница и десио се судски епилог у тим предметима.

-Сматрам да још и сада, а и у претходном периоду, није постојала довољна политичка и јавна воља да се сви случајеви ратних злочина процесуирају. Осим рада Специјалног тужилаштва, треба постојати и подршка од стране свих других надлежних органа- истакла је Вукчевић.

Она је оцијенила је да је СДТ у претходном периоду поступало у Складу са Стратегијом, јер је подигло на виши ниво сарадњу са тужилаштвима држава у окружењу.

Правни савјетник у Акцији за људска права, Ђорђије Дринчић, казао је да сама Стратегија није имала рокове за спровођење активности, а да извјештаји о раду СДТ нијесу пратили активности из Стратегије.

Он је истакао да „нема показатеља да је ишта урађено у погледу коришћења међународно-правних института какве познаје Међународни суд у Хагу, а то су командна одговорност, саучесништво и помагање, иако је то очекивала ЕК“.

Дринчић је рекао да је, када је у питању транспарентност рада тужилаштва, евидентно да она није била велика кад су у питању предмети ратних злочина.

-Неопходно је даље радити на јачој јавној посвећености и транспарентости- истакао је Дринчић, и додао да су се од 162 саопштења за јавност које је СДТ дало у посљедњих шест година, само четири тицала ратних злочина или 2.5 одсто.

Некадашњи судија Европског суда за људска права, Небојша Вучинић, оцијенио је да се не могу тумачити и примјењивати одредбе о ратним злочинима, квалификацији, саучесништву, командној одговорности, ако се не узму у обзир међународни стандарди.

Према његовим ријечима, у случајевима „Депортација“ и „Буковица“ је намјерно погрешно квалификовано дјело и примјена права.

Адвокат и извршни директор Црногорског комитета правника за људска права, Велија Мурић, сматра да би се једино дјелотворном правдом Црна Гора прикључила уређеним правним системима, у којима су људска права и слободе први заштитни одјек.

-Слиједећи актуелно правно становиште и искуство, питам се да ли има смисла говорити о ратним злочинима у земљи за коју правосудни врх тврди да није било рата, а као што знамо, рата је и те како било и у земљи и ван земље- рекао је Мурић.

Он је казао да је забринут због тога што је, према ријечима Вукчевић, политичка воља утицала на недостатак процесуирања јавних злочина.

Мурић је казао да узроци настајања злочина полазе од више изворишта.

-Као што су недовољно или погрешно научена историја „која неријетко иде до тога да се један домицилни народ можда само због вјере или нације изједначава са окупатором за кога се зна да је одавно напустио ове просторе- навео је Мурић.