Уставни Црне Горе могао би почетком септембра остати без кворума, јер судија Миодраг Иличковић стиче услове за старосну пензију. Уколико до 13. септембра, када Иличковић навршава 66 година, не буде изабран бар један судија, највиша судска инстанца остаје са троје судија и у блокади, односно суд не би могао да доноси одлуке јер не би имао кворум. С обзиром на турбулентну политичку ситуацију, нијесу оптимистички изгледи да ће нове судије до тог периода бити изабране.
Да стиче услове за пензију у септембру Миодраг Иличковић је потврдио за "Дан", док из Уставног суда нијесу одговарали на питања у вези са овом ситуацијом. Осим Иличковића, судије Уставног суда су предсједник Будимир Шћепановић, Милорад Гогић и Десанка Лопичић. Почетком године пензионисан је судија Драгољуб Драшковић, а раније су те услове стекли Хамдија Шаркиновић и Мевлида Муратовић.
Некадашњи предсједник Уставног суда, професор доктор Благота Митрић оцијенио је у изјави за "Дан" да је оправдана бојазан да би Уставни суд Црне Горе у септембру могао остати са троје судија јер судија Миодраг Иличковић стиче услове за старосну пензију.
– И то из два разлога. Зато што је та околност да неко стиче услове за старосну пензију по сили закона неупитна. Врло је вјероватно да је тешко да ће моћи да се скупи та већина у црногорској Скупштини која је потребна за избор судија Уставног суда. Вјероватно ће се формирати та неуставна мањинска влада која није предвиђена Уставом и која не постоји. Врло је неизвјесно када ће се она формирати и колико ће трајати. За евентуланог мандата те неуставне мањинске владе тешко ће они моћи ишта да постигну, чак и на плану те изборне проблематике за коју се они највише залажу, изјавио је професор Митрић.
Према његовим ријечима, уколико остане са троје судија, онда Уставног суда нема.
– Како је овај суд судио, боље да га нема, када је питању корист коју су од њега имали грађани. Просјек решавања уставних жалби је од 2,5 до три године, упозорио је Митрић.
Он је навео да је лично искусио на својој кожи како Уставни суд ради, када је 24. септембра прошле године поднио уставну жалбу јер су му од пензије били одбили више од 50 одсто, што је незаконито.
– Добио сам негативну одлуку 20. октобра, односно након 26 дана, истиче Митрић.
С обзиром на тренутне околности, Митрић сматра да би Уставни суд требало укинути, сповести уставну реформу и направити посебно уставно одјељење за уставне спорове при Врховном суду.
– Тако би се материјално уштедјело, а он би био и много ефикаснији. Коштало би грађане десет пута мање. Рецимо у Америци нема Уставног суда, већ се стручњаци уставног права налазе у Врховном суду који решавају уставне спорове. Ни у Француској нема уставног суда у класичном смислу као код нас, затим Аустрији и у још неким европским земљама, него имају такозвани уставни савјет. У том савјету се врхунски стручњаци земље и професори права, који прије изношења закона, рецимо у француском парламенту, оцјењују је ли он уставан или не, након чега обавијесте предсједника републике и владе и обуставе доношење тог закона док се он не поправи. Дакле, Уставни суд у Црној Гори треба укинути послије избора када дође нормална влада и тиме би се направила уштеда на више поља, а био би бољи рад и резултати, сматра Митрић.
Подсјетимо, на прошлогодишњем конкурсу за избор судија Уставног суда пријавило се девет кандидата са којима су чланови скупштинског Уставног одбора обавили интервјуе, а требало би да предложе кандидате црногорском парламенту који у коначном доноси одлуку о избору. За избор судија Уставног суда потребна је двотрећинска већина у првом, односно тропетинска већина гласова посланика у другом кругу. Када ће Уставни одбор кандидате за судије предложити парламенту неизвјесно је, посебно у тренутној ситуацији политичке кризе у земљи.
У међувремену, скупштински Уставни одбор расписао је још један конкурс за избор још једног судије Уставног суда који је у току, након што је Драгољуб Драшковић пензионисан.
Подсјетимо, први конкурс за избор судија Уставног суда пропао је јер скупштински Уставни одбор 15. јула прошле године није утврдио предлог за избор двоје судија највише судске инстанце. Објаснили су да ниједан кандидат није добио потребну већину. Да ли ће на поновљеном конкурсу ситуација бити другачија, остаје да се види у наредном периоду.