<p>За потомство ускраћене хиљаде грађана: Илустрација</p>

За потомство ускраћене хиљаде грађана: Илустрација / За потомство ускраћене хиљаде грађана: Илустрација-За потомство ускраћене хиљаде грађана: Илустрација

Институт за јавно здравље: Са стерилитетом се бори скоро 20.000 жене и преко 6.000 мушкараца

У Црноj Гори 26.323 грађанина и грађанке боре се са стерилитетом, подаци су које је Институт за јавно здравље доставио "Дану"

У Црноj Гори 26.323 грађанина и грађанке боре се са стерилитетом и то 19.903 жена и 6.420 мушкараца, показују подаци Института за јавно здравље достављени "Дану" за период од 2010. до краја 2021. године. Статистика показује да се због проблема са стерилитетом љекарима јавља три пута више жена него мушкараца. Највише мушкараца јавило се љекару за помоћ због проблема са репродукцијом 2011. године, и то њих 616, док је највише жена било прошле године, чак 1.833 су затражиле помоћ. Детаљни подаци по годинама доступни су у табели коју нам је доставио ИЈЗ.

– Приказан jе укупан броj пациjената (било да су пациjенти први пут диjагностиковани или су диjагностиковани од раниjе) коjи су се у тоj години први пут jавили изабраном доктору. Увидом у болнички морбидитет наjучесталиjе се болнички лиjече пациjенти старости 30–39 година код оба пола – наводе у ИЈЗ.

Овакви забрињавајући подаци уклапају се и у званичну статистику, према којој је Црна Гора суочена и са бијелом кугом, односно негативним природним прираштајем у већини општина. Уз лошу економску ситуацију, која према бројним оцјенама само отежава планирање породице, здравље популације која је у годинама за репродукцију само отежавају ситуацију. Према подацима Управе за статистику, природни прираштај је до краја октобра протекле године био чак минус 1.708, односно за толико је број умрлих већи од бројке рођених. Више се умире него рађа у чак 20 општина, а једини градови који имају позитивну стопу природног прираштаја су Подгорица, Будва, Рожаје и Тузи. У периоду од јануара до октобра 2021. позитиван природни прираштај забиљежен је у само два мјесеца и то јуну плус 64 и у јулу плус осам. У осталим мјесецима био је у минусу по неколико стотина, а најгора ситуација забиљежена је у марту када су 334 грађанина више умрла него што је рођено.

Владају економска и здравствена криза, а биће још горе

Демограф Мирослав Додеровић за "Дан" каже да је ситуација са природним прираштајем већ одавно показала да се наша земља налази у социо-економској и здравственој кризи, која је створила и демографску. Он истиче да се мјере за демографију доносе на дужи период, те није оптимиста да ће и програм "Европа сад", уколико уопште и опстане, побољшати ствари.

– Нажалост, код нас су песимисти добро обавијештени оптимисти. Један од разлога пада наталитета је лош здравствени систем, лоша исхрана, лоша едукација када је у питању здравље, тако да ти фактори утичу на пад природног прираштаја. Исхрана и систем вриједности утичу на природни прираштај, тако да како се погоршавају социо-економски параметри имаћемо пораст људи који имају проблеме. Социо-економска и здравствена ситуација су важне компоненте. Друштво је у озбиљној кризи која је додатно повезана са ковидом. Све је то довело до ове лоше ситуације у којој смо сад, а биће још горе јер се социо-економски параметри погоршавају, расту цијене, незапосленост, све се погоршава. "Европа сад" је закаснила, у демографији се мјере раде деценијски, оне привремено могу да улију оптимизам, али они који се мало боље баве економијом знају да је то превише оптимизма без покрића – каже Додеровић.

У фондацији "И ја желим бити мама" постоје процјене да се у Црној Гори сваки пети пар суочава са проблемом неплодности. Црна Гора jе 2020. годину завршила са негативним природним прираштаjем, а броj преминулих jе за 196 био већи од броjа рођених. То jе први пут, од Другог свjетског рата, од када се води статистика за Црну Гору, да jе забиљежен негативан природни прираштаj.

Према проjекциjама УН из 2019, негативни демографски трендови условиће смањење броjа становника у Црноj Гори, па би 2050. године у нашоj држави требало да живи око 589.000 становника. То приближно одговара популациjи из пописа 1981. године. До 2100. године, према овим процjенама, Црна Гора ће се вратити на стање из 50-их година прошлог виjека, на 454.000 становника.