Jавна управа у Црноj Гори неће бити спремна да до средине ове године већину услуга према грађанима и између jавне администрациjе пружа на електронски начин, иако jе Законом о електронскоj управи предвиђено да до тада евиденциjе и регистре, вођене у штампаноj форми, успостави у електронском облику. То сматраjу у Акциjи за социjалну правду (АСП), коjа jе недавно израдила анализу са препорукама за унапређење правног оквира за убрзање пута Црне Горе ка дигитализациjи, што jе jедан од њених главних развоjних приоритета.
За дигитализациjу треба што приjе да буде спремна управа, али и грађани, коjи морају знати да посjедовање рачунара или паметног телефона, а када jавна управа буде спремна за то, омогућава да бирократске ствари могу да заврше од куће, у ходу... а не обилазећи "прагове" jавних институциjа.
Закон о електронскоj управи jе jавноj администрациjи дао доста дуг рок од двиjе године да евиденциjе и регистре, вођене у штампаноj форми, успостави у електронском облику. Имаjући у виду да jе примjена закона почела средином 2020. године, то значи да се ова обавеза мора испунити до средине 2022, али jе извjесно да оваj рок неће бити испуњен.
Само 156 електронских услуга
Наjновиjи подаци у посjеду АСП-а показуjу да су на краjу прошле године на порталу е-управе постоjале 523 активне услуге, од чега jе само 156 било електронских услуга, а 367 услуга jе било информативне природе. Електронске услуге су углавном на првом или другом нивоу услуга, од могућих пет нивоа услуга. То значи да сада углавном постоjи могућност онлајн преузимања образаца, њихово попуњавање података од стране корисника и слање институциjи. Потпуна онлајн услуга на петом нивоу подразумиjева да корисник онлајн путем затражи одређену услугу и она буде обрађена онлајн у реалном времену. Ипак, Црна Гора jе за сада далеко од овог нивоа пружања електронских услуга. Истовремено, у одговору АСП-у из Министарства jавне управе, дигиталног друштва и медиjа да доставе податке о укупном броjу електронских и информативних услуга на нивоу читаве jавне управе, навели су да ће тим подацима располагати тек по успостављању каталога за електронске услуге.
Jедна од битних ствари у успостављању електронске jавне управе и пребацивања њеног пословања на електронски начин jесте и коришћење jединственог информационог система и система за електронску размjену података унутар jавне администрациjе, али jе од 12 тренутних министарстава у Влади, само пет подниjело захтjеве за коришћење jединственог информационог система.
То су министарства финансиjа и социjалног старања, унутрашњих послова, правде, људских и мањинских права, просвjете, науке, културе и спорта и одбране.
Издато преко 120 хиљада електронских личних карата
АСП jе недавно указала да би МУП требало да заузме jасан став да ли ће у наредноj фази издавања нових електронских личних карата и даље на њима задржати jединствени матични броj грађанина (JМБГ), или ће на њима бити само електронски идентификациони броj (ИД) грађанина. Предуслов да би на електронским картама (коjе би биле издате у наредноj фази овог посла) био само ИД свакако jе електронска умреженост свих регистара у земљи, коjи би садржали ове броjеве и тако "препознавали" грађане. Осим неколико државних органа, у овом часу таква умреженост не постоjи, што би практично изазвало немогућност коришћења ИД личних карата, коjе би имале само ИД грађанина. Поред тога, потребно jе уподобити више закона за потпуну примjену оваквих личних карата. Проjекат замjене старих личних карата електронским ИД картама покренула jе jош 2018. године влада Демократске партиjе социjалиста. Тада jе наjављено да ће електронске личне карте бити без JМБГ, али се то ниjе догодило, jер државни систем ниjе био спреман за таj процес. У jулу 2019. године по тендеру jе закључен уговор за набавку електронских личних карата, вриjедан преко 18 милиона еура, а коjи истиче краjем ове године. Према информациjама из недавно усвоjене Стратегиjе дигиталне трансформациjе Црне Горе, издато jе преко 120 хиљада електронских личних карата, али се у њима налазе JМБГ, док МУП проjектуjе да замjена старих личних карата буде завршена у потпуности до 2025. године.
То jе доста дуг период с обзиром на потребу што брже дигитализациjе земље и треба га знатно убрзати. Истовремено, имаjући у виду пут Црне Горе ка Европскоj униjи, jасно jе да у догледно вриjеме у земљи мораjу постоjати само личне карте без JМБГ и само са ИД, па то другим риjечима значи да би практично исти посао морао да буде плаћан два пута.
Стога jе од изузетне важности и у неспорном jе jавном интересу да МУП на вриjеме донесе одлуку како да се риjеши ово питање, а приjе свега имаjући у виду да се ради о пословнима вишемилионских вриjедности, коjи падаjу на терет свих пореских обезника.
Истовремено, од 27 органа управе, захтjеве за коришћење jединственог информационог система подниjело jе шест органа, и то Управа прихода и царина, Управа за статистику, Управа за кадрове, Управа за некретнине, Управа за инспекциjске послове и Агенциjа за заштиту животне средине.
Поред њих, захтjеве су подниjели и Фонд за пензиjско и инвалидско осигурање, Фонд за здравствено осигурање, Агенциjа за спречавање корупциjе, Судски савjет, Инвестиционо-развоjни фонд и Главни град Подгорица.
У Црноj Гори се од средине 2020. године примjењуjе иновирани Закон о електронскоj управи, коjи jе предвидио да jавна администрациjа, односно државни и локални органи, као и државне агенциjе, фондови и други субjекти са jавним овлашћењима, у обављању своjих послова користе информационо комуникационе технологиjе, али jе већина тога остала само "слово на папиру".
