Поводом Међународног дана особа са инвалидитетом, који се обиљежава сваке године 3. децембра, Царитас Црне Горе реализује заједничку регионалну кампању са још шест земаља југосточне Европе у оквиру пројекта СОЦИЕТИЕС 2. Кампања носи назив „Свијет може да чека, али инклузија НЕ”, а за циљ има унапријеђење положаја особа са инвалидитетом, као и подизање свијести јавности о потребама особа са инвалидитетом и важности социјалног укључивања.
Пројекат СОЦИЕТИЕС 2 спроводи конзорцијум организација цивилних друштава из земаља југоисточне Европе и Италије, предвођени мрежом Царитаса, а финансира се од стране Европске уније. Партнери на пројекту из Црне Горе су Царитас Црне Горе и Удружење праплегичара Бар.
Кроз пројекат је развијен и Програм малих грантова, којим је финансирано укупно девет пројеката из цијеле Црне Горе, који ће се такође придружити активностима кампање усмјереним ка обезбијеђивању боље будућности особама са инвалидитетом.
Међународни дан особа са инвалидитетом, један је од најистакнутијих датума у календару када сви треба да се присјетимо значаја инклузије као једног од суштинских својстава развијеног друштва, односно друштва заснованог на поштовању различитости, хуманизму, социјалној правди и друштву једнаких могућности за све, без обзира на његов идентитет или инвалидитет- истичу из Царитаса.
Земље западног Балкана дијеле сличне изазове и могућности на свом путу према грађењу социјалне државе. Земље у нашем региону не улажу довољно средстава у услуге социјалне заштите. Упркос својој неоспорној и незамјенљивој стручности у области инвалидитета, организације цивилног друштва нису довољно подржане и нису адекватно укључене у процесе доношења одлука.
Ово компромитује климу јавног дијалога и квалитет закона и политичких докумената. Већина услуга које пружа цивилни сектор су у ризику од затварања, због сталног недостатка финансијске одрживости. Процес деинституционализације не тече одговарајућим темпом, а за оне који напуштају институције потребно је ставити на располагање адекватна средства услугама у заједници како би могли да воде потпуно самосталан живот.
Инклузивно образовање са добрим ресурсима, једнаке могућности стручног усавршавања и запошљавања и веће учешће особа са инвалидитетом у политичком и јавном животу нека су од кључних питања на чијем рјешавању би требало радити. Поред наведеног, пандемија изазвана вирусом ЦОВИД-19 додатно је утицала на квалитет живота десетина хиљада особа са инвалидитетом и њихових породица. Нажалост, друштво није предузело одговарајуће мјере за ублажавање тог утицаја.
Наклоност готово свих земаља Западног Балкана Конвенцији о правима особа са инвалидитетом, као и њихова политичка посвећеност што скоријем уласку у ЕУ, намећу потребу да владе предузму значајне кораке како би се унаприједио живот особа са инвалидитетом широм региона.
Закони морају бити праћени њиховим пуним поштовањем и њиховом примјеном, а постепена реформа јавних финансија се треба посматрати као кључни фактор за бољу будућност особа са инвалидитетом.
Да су достигнућа могућа када има политичке воље за промјенама потврђују нам позитивни примјери успјешне примјене закона о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом у Црној Гори, као и добра сарадња између сектора за пружање социјалних услуга и централне и локалне самоуправе на Косову. Сходно томе, примјере добре политичке воље морамо ширити кроз цијели регион.
Вријеме је да Западни Балкан уђе у групу земаља са напредним друштвеним стандардима, чак и на рачун споријег економског развоја. Напредак без инклузије је илузија - закључује се у саопштењу.
