Црна Гора, уочи Међународног дана борбе против сиромаштва, нема званичне податке о броју сиромашних за ову годину, казала је предсједница Банке хране Марина Медојевић, наводећи да се мора почети израда Стратегије за борбу против сиромаштва и расипања хране.

Медојевић је казала да постоје подаци који се односе на 2019. годину и да је по њима стопа ризика од сиромаштва износила 24,5 одсто, односно сваки четврти становник Црне Горе је био сиромашан.

Kако је казала, тврде да је на основу нашег рада са угроженима стање у прошлој и овој години драстично лошије.

- Од почетка пандемије званично је око 10 хиљада радника добило је отказ, колико је тек отпуштено оних који су радили неформално, који нису имали осигурање па не можемо пратити раскид радног односа - навела је Медојевић.

Према њеним ријечима, запослени уколико немају срећу да раде у државним органима, јер су тамо плате више а и могу кад су болесни ићи на боловање, одсуствовати кад су им дјеца болесна, имати више дана годишњег одмора, најчешће имају плату од 250 до 350 еура. 

- Просјечну плату од 530 еура би логично требало да прима највећи број запослених, којих нема скоро 70 одсто њих- казала је Медојевић.

Она је рекла да око 130 хиљада пензионера прима најнижу пензију од 145,77 еура, а да просјечна пензија износи 293 еура.

- Наши пензионери, нажалост спадају међу најугроженије у Европи. Скоро по правилу, половину својих примања оставе у апотеци. До сљедеће пензије остану, како сами кажу, на води и голом хљебу - додала је Медојевић.

Она је истакла да је незапослених је званично 53.958 а број оних који нису на Завода за запошљавање, није познат.

Медојевић је казала да је број укупно незапослених у Црној Гори морао бити доступан јер је драгоцјен податак, како би се планирала ефикасна акција умањења незапослености и сиромаштва.

- Kолико имамо породица код којих није запослен ни један члан породице, не знамо а веома је важан податак јер директно указује на сиромаштво. Држава би морала радити на томе да посао добиије барем један члан такве породице- рекла је Медојевић.

Она је истакла да се не зна колико је оних који због строгих правила добијања социјалне помоћи не могу да је користе а који немају могућност да се прехране, плате струју и кирију.

- Минимална потрошачка корпа без станарине износи 659 еура и показује минимум примања које би требала да има на располагању просјечна породица у Црној Гори - додала је Медојевић.

Она је оцијенила да је ситуација алармантна, када се види колико има незапослених, колике су плате и пензије и “запитајмо се колико грађана у Црној Гори реално живи у сиромаштву”.

Медојевић је рекла да су, препознајући ургентну потребу да се заштите најрањивије категорије, поготово дјеце, током трајања ове тешке кризе, практично све земље свијета увеле нове мјере социјалне заштите.

Црна Гора, како је додала, и даље има исте, уколико се не рачуна дјечији додатак који није донио много добробити онима који заиста живе у немаштини. Такође истиче да је социјални картон одговор на многа питања.

- Наша социјална помоћ је толико мала да угрожени од ње не могу да плате чак ни станарину. Ништа нисмо урадили да би повећали број социјалних станова и тако олакшали живот најугроженијима, док је за функционерске било новца довољно - рекла је Медојевић.

Kако је казала, реформа система социјалне заштите и оснивање разних сервиса подршке грађанима је неминовност.

Медојевић је навела да је УНИЦЕФ, да би се спријечило повећање сиромаштва дјеце, препоручује да Влада прошири обухват програма социјалне помоћи за породице и дјецу.

- Најизложенија ризику од сиромаштва су незапослена лица а ми их тренутно имамо, званично око 54 хиљаде, док је најнижа стопа ризика утврђена међу запосленима, чији је број у паду - додала је она.

Она је поручила да се Банка хране залаже за дјечију картицу која би подразумијевала бројне попусте за куповину обућу, одјећу, храну, превоз и уџбенике.

- Сиромаштво је највећа могућа неправда која се неће смирити док се узроци не искоријене- закључила је Медојевић